Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 552 становника. Налази се на обали Сребрног језера, a кроз село протиче Кисиљевачка река, једина притока Сребрног језера.

Кисиљево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаВелико Градиште
Становништво
 — 2011.Пад 552
Географске карактеристике
Координате44° 44′ 06″ С; 21° 25′ 11″ И / 44.735° С; 21.419666° И / 44.735; 21.419666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина66 m
Кисиљево на карти Србије
Кисиљево
Кисиљево
Кисиљево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја (Свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић. Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље (набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Историја уреди

Током средњег века, овде се налазио трг (Трг Кисељево), који је после доласка Османлија, премештен у Тополовник[1].

Кисиљево је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је, заједно са тргом и виноградима, манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић[2].

Сматра се да је овде живео први забележени вампир Петар Благојевић.

Демографија уреди

У насељу Кисиљево живи 595 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.124
1953. 1.110
1961. 1.124
1971. 1.086
1981. 1.009
1991. 945 861
2002. 718 869
2011. 552
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
696 96,93%
Македонци
  
4 0,55%
Румуни
  
3 0,41%
Хрвати
  
1 0,13%
Муслимани
  
1 0,13%
Југословени
  
1 0,13%
непознато
  
12 1,67%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. стр. 126. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023. 
  2. ^ Ранко Јаковљевић (2008. године). „Православље и дело светог Никодима”. Пројекат Растко. Приступљено 27. 02. 2015.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди