Климент Охридски
Свети Климент Охридски, односно Климент Велички (око 840 — Охрид, 27. јул 916) је био православни епископ и словенски књижевник. Један је од ученика светих Ћирила и Методија. Заједно са братом, светим Наумом Охридским сматра се једним од најзаслужнијих апостола хришћанства у словенским областима Балкана.[1][2]
| Климент Охридски | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 840. |
| Датум смрти | 27. јул 916. (75/76 год.) |
| Место смрти | Охрид, Прво бугарско царство |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | православљу и католицизму |
| Главно светилиште | Охрид |
| Празник | 27. јул (по старом) 9. август (по новом) |
Од Велике Моравске до Београда уреди
Након смрти великоморавског архиепископа Методија (885), Климент је због промене односа кнеза Сватоплука према словенском богослужењу морао да напусти Великоморавску кнежевину, заједно са братом Наумом и сарадником Ангеларом, након чега су сва тројица кренули ка јужнословенским земљама. Заједно су пристигли у Београд, који је у то време био под бугарском влашћу.[3]
Делатност у јужнословенским областима под бугарском влашћу уреди
Климент је заједно са својим сарадницима наишао на добар пријем код тадашњег бугарског владара Бориса и његовог наследника Симеона. Уз подршку државне власти, Климент је развио верску и књижевну делатност међу Јужним Словенима у области званој Кутмичевица, на ширем простору историјских области Македоније и Епира, са тежиштем на подручју од Главинице, преко Девола, до Охрида. Ту се бавио богословским и књижевним радом, створивши охридску књижевну школу, кроз коју је према слову његовог житија прошло чак 3500 ученика. Приписује му се и дорада ћириличког писма. Због великих заслуга, постављен је за епископа (око 893. године).[4]
Климентова епископија уреди
Једно од најсложенијих питања из Климентовог живота односи се на утврђивање тачног места његове епископије, која се у изворима помиње на разне начине, што је довело до настанка бројних претпоставки о њеној убикацији. У менологиону глагољичког Асеманијевог јеванђеља из 11. века, Климент се помиње као епископ велички, док је његова епископска титула у грчким изворима и потоњим издањима забележена у неколико варијанти и то као:
- επίσκοπος Δραγβίστας ήτοι Βελίτζας (епископ Драгвице или Велице)
- επίσκοπος Δρεβενίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Древенице или Велице)
- επίσκοπος Δρεμβίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Дремвице или Велице)
Тим поводом настало је мноштво претпоставки о тачном читању и значењу наведених топонима, а предлагане су и разне убикације, које су се односиле на поједина места у ширем захвату између солунске области на истоку и драчке области на западу. Питањем тачне убикације свих тих топонима (Драгвица, односно Древеница или Дремвица; Велица или Велика) бавили су се многи истраживачи који су проучавали живот светог Климента.[5][6]
Према новијим истраживањима, средишња област Климентове Величке епископије налазила се у долини реке Сушице, у јужним областима данашње Албаније, на простору око села Велча, Драшовица и Пешкепи. У селу Велча налази се средњовековни археолошки локалитет Асомат, са остацима православне цркве из 9. или 10. века, а према мишљењу појединих истраживача, управо се на том месту налазила средњовековна Велица (грч. Βελίτζα), односно Велика, која се у грчким и словенским изворима помиње као Климентово епископско седиште.[7][8][9]
Житије светог Климента Охридског уреди
Изворно старословенско житије светог Климента није сачувано, али на основу неког словенског предлошка касније је настало Опширно житије светог Климента, које је написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Теофилакту који је умро око 1107. године. Прерадом тог текста касније је настало Кратко житије светог Климента, које је такође написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Димитрију Хоматијану који је умро око 1236. године. Преводом кратког житија, настало је млађе словенско житије светог Климента, које потиче из 13. или 14. века.[10][11]
Наслеђе уреди
Православна црква га слави 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.[12]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 339.
- ^ „Kliment Ohridski, sv.”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ Острогорски 1955, стр. 298-299.
- ^ Острогорски 1955, стр. 299-300.
- ^ Gautier 1964, стр. 199-214.
- ^ Петровски 2016, стр. 10-53.
- ^ Мучай et al. 2014, стр. 5-42.
- ^ Коматина 2016, стр. 83-100.
- ^ Савић 2016, стр. 243, 247.
- ^ Острогорски 1955, стр. 297-302.
- ^ Iliev 1995, стр. 62-120.
- ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Архивирано из оригинала 30. 01. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2019.
Литература уреди
- Васиљев, Љупка (2014). „Два непозната слова на Успењe Богородице Климента Охридског” (PDF). Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе 863-2013. Београд: Институт за српски језик. стр. 419—444. Архивирано из оригинала 30. 06. 2023. г. Приступљено 30. 06. 2023.
- Васиљев, Љупка (2019). „Нова варијанта похвалног слова архистратизма Михаилу и Гаврилу Климента Охридског” (PDF). Наслеђе и стварање: Свети Ћирило-Свети Сава: 869-1219-2019. 2. Београд: Институт за српски језик. стр. 743—766. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 28. 06. 2023.
- Војводић, Драган (2012). „Представе светог Климента Охридског у зидном сликарству средњовековне Србије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 145—167.
- Gautier, Paul (1964). „Clément d'Ohrid, évèque de Dragvista”. Revue des études byzantines. 22: 199—214.
- Грозданов, Цветан (1968). „О портретима Климента Охридског у охридском живопису XIV века”. Зборник за ликовне уметности. 4: 103—118.
- Iliev, Ilia G. (1995). „The Long Life of Saint Clement of Ohrid: A Critical Edition” (PDF). Byzantinobulgarica. 9: 62—120.
- Коматина, Предраг (2016). „Област Вaгенитија и епископија Св. Климента”. Зборник радова Византолошког института. 53: 83—100.
- Мучай, Скендер; Джуери, Суеля; Ристани, Ирклид; Пентковский, Алексей М. (2014). „Средневековые церкви в долине Шушицы (Южная Албания) и славянская епископия свт. Климента Охридского” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 3 (1): 5—42. Архивирано из оригинала 28. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
- Острогорски, Георгије, ур. (1955). Византиски извори за историју народа Југославије. 1. Београд: Византолошки институт.
- Петровски, Бобан (2016). „Свети Климент Охридски, кан/кнeз Борис-Михаил и кнез/цар Симеон: историски аспекти” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 10—53. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
- Савић, Виктор (2016). „Српска редакција црквенословенског језика: од св. Климента, епископа словенског, до св. Саве, архиепископа српског” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 231—339. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
- Тодић, Бранислав (2002). „Фреске у Богородици Перивлепти и порекло Охридске архиепископије” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 39 (2001-2002): 147—163.
- Убипарип, Миланка (2013). „Српскословенски Oктоих из времена цара Душана са тропарима Покајног канона Климента Охридског” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 79: 103—128. Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено 30. 06. 2023.
- Убипарип, Миланка (2020). „Српскословенски осмогласник и песништво Климента Охридског”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 2. Београд: Православни богословски факултет. стр. 199—207.
- Црвенковска, Емилија (2016). „Првобитниот словенски комплекс на богослужбени книги по византиски обред (“корпусот на Климент”) и формирањето на македонската редакција на црковнословенскиот” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 198—230. Архивирано из оригинала 29. 06. 2023. г. Приступљено 29. 06. 2023.
Галерија уреди
-
Представа Климента Охридског (Црква Богородице Перивлепте у Охриду) -
Нова црква Светог Климента и Пантелејмона у Охриду, на месту Климентове задужбине -
.jpg)
