Клуб Академија

Клуб Академија или Клуб ФЛУ био је клуб који је радио у Београду од 1961. до 2011. године. Имао је велики утицај на југословенску новоталасну сцену и био је седиште алтернативног уметничког покрета насталог почетком осамдесетих, чије се деловање продужило током четири деценије, све до затварања Клуба.

Историјат уреди

Клуб је основан 1961. као клуб студената Уметничке академије (основане 1937, касније Факултет ликовних уметности - Универзитет уметности) у подруму зграде Факултета ликовних уметности на углу Рајићеве и Кнез Михајлове улице (Рајићева 10).

Након студентских демонстрација 1968. године клуб је затворен.^[1] Дванаест година касније, крајем 1981. и почетком 1982, сликари Милован Де Стил Марковић и Властимир Микић Волкано организују његово отварање, али је после кратког времена клуб поново затворен^[2]. Студентска организација Факултета ликовних уметности у другој половини 1982. отвара Клуб ФЛУ. Организатор и први уредник програма је студент сликарства Милан Атанасковић Мића (1982.-86.) и касније Александар Сопчек и Миомир Грујић Флека (1984.-89.).

Убрзо после отварања, клуб стиче велику популарност и постаје својеврстан уметнички покрет и алтернативна андерграунд сцена на којој наступају новоталасне групе из целе Југославије, а касније и из иностранства^[3], међу којима су: Дисциплина кичме, ЕКВ, Електрични оргазам, Партибрејкерси, Филм, Прљаво казалиште, Лачни Франц, Дух Нибор, ППД, Кандински, Психомодо Поп, ВИА Талас, Блок Аут, Каријатиде, Rex Ilusivii, Плаћеници, Доријан Греј, Казимиров казнени корпус, Параф, Ду Ду А, Боје, Њет, Паста зизи, Сви председникови људи, Аутопсија, Д'Бојс, Денис и Денис, Тони Монтано, Еутаназија и десетине других.

Од зараде коју је клуб остваривао плаћане су апсолвентске екскурзије студената ФЛУ.

У креирању Академијине јединствене атмосфере осамдесетих, која је и сама била својеврстан уметнички рад у процесу, учествовали су многи уметници, међу којима су: Милан Атанасковић, Миомир Грујић Флека, Рајко Вујовић, Александра Шарановић, Бранислав Михајловић, Здравко Јоксимовић, Душан Миловановић, Душан Врга, Срђан Марковић, Јелена Марковић, Дарија Качић, Срђан Божјаковић, Катарина Бенедетић, Весна Миловановић, Аница Вучетић, Александар Сопчек, Никола Жигон, Зоран Пејић, Давид Вартабедијан и многи други.

Легенда о Академији не би била могућа да није било Вите, Уче, Славише, Киће, Биље, Трифкета, Фрица, Јеле и, наравно, да није било публике, као активног учесника и генератора Академијиног концепта. Чувене су биле вечери када су као диск џокеји радили Срђан Вучковић, Горан Вејвода, Флека, Душан Герзић Гера, Јован, Сале, Вили, Ркета, Гиле из Електричног оргазма, Која из Дисциплине кичме, који је са Костом Бунушевцем једном недељно крајем осамдесетих одржавао музичко-сценски перформанс под насловом "Београдска превара уличног и надземаљског сјаја" (један од тих наступа је почетком двехиљадитих на CD-у издала издавачка кућа Tom Tom Music).

Деведесете уреди

На почетку југословенске кризе деведетих, атмосфера девалвира и Клуб се затвара 1994., непуне 2 године након убиства које се догодило на његовом улазу.

1996. године Академију реновира и редизајнира тадашњи студент постдипломских студија вајарства Милан Атанасковић, који је у то време и Главни и одговорни уредник Арт ТВ - канала културе, а клуб воде бивши диџеј клуба Срђан Вучковић и Небојша Гргић Грга, некадашњи уредник музичког програма СКЦ-а и менаџер ЕКВ. Клуб тада удвостручује свој простор, добија нову сцену, тзв. Мали клуб и Атријум, у његов рад су укључени студенти нове генерације ФЛУ и тај период постаје својеврсни ривајвал почетка осамдесетих, укључујући уметнички концепт, амбијент и концерте група, као што су Дарквуд Дуб, Казна за уши, Неочекивана сила која изненада долази и решава ствар, Бјесови, итд.

Двехиљадите и крај уреди

Клуб је био затворен једно време после НАТО бомбардовања, а од 2002. до 2011. њиме управља Жељко Божић. Против затварања клуба, најављеног услед наводно нерешених имовинско-правних односа између ЈП Пословни простор и ФЛУ, свој глас су подигле многе јавне личности, али је Клуб ипак затворен 5. октобра 2011.^[4]

Заоставштина уреди

Легендарни клуб Академија је имао све особине снажног уметничког покрета који још увек зрачи. Као уметнички феномен настао је у доба пост-титовског ослобађања од социјалних догми, када је радикално променио београдски и југословенски уметнички пејзаж. Његови креатори, млади уметници, заједно са масовном публиком и настајућим новим супкултурама друштва у транзицији, створили су један до тада непознати амалгам форми и израза, ликовног, музичког и мултимедијалног, који је на авангардни начин, директно и индиректно, утицао на неколико следећих генерација.