Кованик
Кованик или окованик је врста украсног појаса и део српске народне ношње. Овај појас је углавном прављен од коже на чијем је предњем делу био каиш са коваником или кованицама од метала, украшен различитим украсима и камењем. [1]
Кованик је већ у другој половини 19. века изобичајен и јако је ретко ношен. Знамо да се носио у околини Ужица и да су га носиле и жене и млађе девојке.[1] Сличан појас био је у употреби и у старовлашким селима ближим Старој Србији, а такође кованик се носио и у околини Новог Пазара, у Штавици и на Сјеничко-пештерској висоравни, чак до почетка 20. века.
Према опису кованика из околине Ужица не може се поуздано рећи да ли је реч о појасу кованику из Рашких области или о тешким кожним појасима, који су били оковани тучаним или сребрним, некада чак и позлаћеним, пуцима, унутра са карнеолима, који су били карактеристични за динарске крајеве Црне Горе, Херцеговине и Далмације. Имајући у виду да су ужички округ и Стари Влах насељавали досељеници из области Рашке и из динарских крајева, па се једна врста кованика могла пренети у ужички крај и на овај начин, што свакако не доказује да они нису били познати од раније у овом крају.
Појас кованик се носио и на Косову и Метохији, а посебно су га као украс носиле невесте.[2][1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2022)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Бјеладиновић, Јасна. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 48. Београд: Етнографски музеј. стр. 151—152.
- ^ „Narodne srpske nošnje centralnobalkanske zone”. www.riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 2023-02-02.
Литература уреди
- Б. Јасна, Српска народна ношња у Сјеничко-пештерској висоравни, у: Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 45., Етнографски музеј у Београду, Београд, 1981.
Спољашње везе уреди
- Народне ношње Косова и Метохије Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2022)