Коке хумкашице

Коке хумкашице или кокошине (лат. Megapodiidae) су породица птица из реда кока (Galliformes). Њихово научно име у преводу значи велико стопало (грчки: mega = велико, poda = стопало). Биљоједи су, хране се лишћем, изданцима и воћем жбунастих и дрвенастих биљака. Све врсте осим малске коке хумкашице (Leipoa ocellata) насељавају шумска станишта. Перје већине врста је смеђе или црне боје. Специфичност ове породице у односу на остале породице птица је то што своја јаја не инкубирају тако што на њима леже, већ тако што их закопавају у хумке. Као и то што се њихови птићи излежу из јаја потпуно формирани (зрели), очи су им отворене, имају снагу и у стању су да координишу (своје) покрете, рађају се са перјем, у стању су да трче, гоне плен, а код неких врста птићи могу да лете истог дана када се излегу.

Коке хумкашице
Аустралијска кока хумкашица (Alectura lathami)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Galliformes
Породица:	Megapodiidae Lesson, 1831
Родови
Eulipoa Megapodius Macrocephalon Leipoa Talegalla Aepypodius Alectura

Опис

Коке хумкашице су средње и велике птице. Имају велике ноге и стопала на којима се налазе оштре канџе. Тела најмањих врста из ове породице су дуга око 28 cm, а највећих врста око 70 cm. Највеће врсте су из родова Alectura и Talegalla, а то су аустралијска кока хумкашица (Alectura lathami) и црвенокљуна кока хумкашица (Talegalla cuvieri), црнокљуна кока хумкашица (Talegalla fuscirostris) и огрличаста кока хумкашица (Talegalla jobiensis). Најмање врсте су микронезијска кока хумкашица (Megapodius laperouse) и молучка кока хумкашица (Eulipoa wallacei). Коке хумкашице имају мале главе, кратке кљунове и велика заобљена крила. Вештина летења се разликује од врсте до врсте. Ножни палац им се налази на истом нивоу као и остали прсти, као што је случај и код врста из породице гуани, чачалаке и хокои (Cracidae). Ножни палчеви осталих породица кока (Galliformes) су на вишем нивоу у односу на остале прсте.

Распрострањеност и станиште

Коке хумкашице се често могу видети у парковима и баштама.

Коке хумкашице насељавају шири регион Аустралазије, укључујући острва у западном Пацифику, Аустралију, Нову Гвинеју и острва Индонезије источно од Валасове линије, као и Андаманска и Никобарска острва у Бенгалском заливу. Насељавањем људи на пацифичка острва ареал ове породице је смањен, а на острвима као што су Фиџи, Тонга и Нова Каледонија неке врсте су истребљене.

Понашање

Аустралијска кока хумкашица на својој хумци

Приказ пресека хумке коке хумкашице, слој песка (дебљине до 1 m) који служи за изолацију на врху, комора за јаја у средини и слој натрулог биљног материјала на дну. У комори за јаја се одржава константна температура од 33 °C отварањем и затварањем отвора у изолационом слоју, док топлота потиче од натрулог биљног материјала са дна хумке.

Коке хумкашице су углавном самотњачке птице, које не инкубирају јаја својом телесном топлотом као остале птице, већ их углавном закопавају у хумке направљене од биљног материјала. Њихова јаја су необична по томе што обично имају велика жуманца, која чине од 50% до 70% тежине јајета. Хумке надгледа мужјак, који док траје инкубација јаја, по потреби, да би регулисао температуру унутар хумки, додаје или уклања биљни материјал. Постоје и врсте које на други начин инкубирају своја јаја, неке врсте користе геотермалну енергију за инкубацију, а друге се ослањају на енергију сунца које загрева песак, а неке врсте прилагођавају начин инкубације својих јаја локалним условима. За врсту аустралијска кока хумкашица се веровало да пол пилића зависи од температуре јаја у време инкубације, међутим касније је доказано да то није тачно, ипак од температуре зависи стопа смртности ембриона и бројни однос између полова као последица различите стопе смртности. Због минималног контакта са другим птићима и родитељима у детињству, поставља се питање како птићи препознају припаднике своје врсте. Код других породица из реда кока оно је последица импринтинга. Недавна истраживања сугеришу постојање инстинктивног визуелног препознавања специфичних покрета који су карактеристични за одређену врсту коке хумкашице.

Птићи коке хумкашице немају јајни зуб, оне користе своје јаке канџе да изађу из јаја, а затим да изађу из хумки прокопавањем тунела до површине, што раде тако што се одупиру леђима о материјал од којег су направљене хумке док канџама пробијају пут. Птићи се излежу из јаја потпуно зрели, са отвореним очима, рађају се са перјем и у стању су да трче, а птићи неких врста могу да лете истог дана када се излегу.

Врсте

Постоји више од 20 живућих врста које су сврстане у 7 родова. Сроднички односи у оквиру породице су несигурни али су зато морфолошке групе неспорне:

Филогенија

Филогенетско стабло кока хумкашица на основу рада Џона Бојда.

Alecturini Talegalla   Talegalla jobiensis Meyer 1874       Talegalla cuvieri Lesson 1828     Talegalla fuscirostris Salvadori 1877           Leipoa ocellata Gould 1840       Alectura lathami Gray 1831   Aepypodius   Aepypodius arfakianus (Salvadori 1877)     Aepypodius bruijnii (Oustalet 1880)           Megapodiini   Macrocephalon maleo Müller 1846       Eulipoa wallacei (Gray 1861) Ogilvie-Grant 1893   Megapodius     Megapodius cumingii Dillwyn 1853     Megapodius tenimberensis Sclater 1883         Megapodius nicobariensis Blyth 1846       Megapodius laperouse Gaimard 1823         Megapodius layardi Tristram 1879     Megapodius pritchardii Gray 1864         Megapodius bernsteinii Schlegel 1866       Megapodius geelvinkianus Meyer 1874       Megapodius reinwardt Dumont 1823       Megapodius eremita Hartlaub 1868       Megapodius decollatus Oustalet 1878       Megapodius freycinet Gaimard 1823     Megapodius forsteni Gray 1847

Таксономија

• Род Mwalau†
  • Линијева кока хумкашица†
    (Mwalau walterlinii)
• Род Ngawupodius†
  • Ngawupodius minya†
• Род Macrocephalon
  • Сулавешка кокошка
    (Macrocephalon maleo)
• Род Eulipoa
  • Молучка кока хумкашица
    (Eulipoa wallacei)
• Род Megapodius
  • Тонганска кока хумкашица
    (Megapodius pritchardii)
  • Микронезијска кока хумкашица
    (Megapodius laperouse)
  • Никобарска кока хумкашица
    (Megapodius nicobariensis)
  • Филипинска кока хумкашица
    (Megapodius cumingii)
  • Сулска кока хумкашица
    (Megapodius bernsteinii)
  • Танимбарска кока хумкашица
    (Megapodius tenimberensis)
  • Мрка кока хумкашица
    (Megapodius freycinet)
  • Бијачка кока хумкашица
    (Megapodius geelvinkianus)
  • Меланезијска кока хумкашица
    (Megapodius eremita)
  • Вануатска кока хумкашица
    (Megapodius layardi)
  • Новогвинејска кока хумкашица
    (Megapodius affinis)
  • Кукмаста кока хумкашица
    (Megapodius reinwardt)
  • Megapodius molistructor†
  • Витилевска кока хумкашица†
    (Megapodius amissus)
  • Megapodius alimentum†
  • Megapodius andamanensis†
  • Megapodius burnabyi†
  • Раулска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Еуанска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Лифучка кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Крупна тонганска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Велика вануатска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Велика соломонска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Новокаледонијска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Лојотска кока хумкашица†
    (M. sp.)
  • Новоирска кока хумкашица†
    (M. sp.)
• Род Leipoa
  • Малска кока хумкашица
    (Leipoa ocellata)
  • Џиновска кока хумкашица†
    (Leipoa gallinacea)
• Род Alectura
  • Аустралијска кока хумкашица
    (Alectura lathami)
• Род Aepypodius
  • Крестаста кока хумкашица
    (Aepypodius arfakianus)
  • Вајгеанска кока хумкашица
    (Aepypodius bruijnii)
• Род Talegalla
  • Црвенокљуна кока хумкашица
    (Talegalla cuvieri)
  • Црнокљуна кока хумкашица
    (Talegalla fuscirostris)
  • Огрличаста кока хумкашица
    (Talegalla jobiensis)

Литература

• Starck, J.M., Ricklefs, R.E. (1998). Avian Growth and Development. Evolution within the altricial precocial spectrum. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510608-4. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• del Hoyo, J; Elliott, A; Sargatal, J (1994). Handbook of the Birds of the World. Volume 2: New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-15-3. 
• Steadman, D (2006). Extinction and Biogeography in Tropical Pacific Birds. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77142-7. 
• Göth, Ann; Booth, David T (22. 3. 2005). „Temperature-dependent sex ratio in a bird”. Biology Letters. 1 (1): 31—33. PMC 1629050 . PMID 17148121. doi:10.1098/rsbl.2004.0247. 
• Göth, A.; Evans, C. S. (2004). Social responses without early experience: Australian brush-turkey chicks use specific visual cues to aggregate with conspecifics. Journal of Experimental Biology, 207. стр. 2199—2208. 
• Starck, J. M.; Sutter, E. (2000). Patterns of growth and heterochrony in moundbuilders (Megapodiidae) and fowl (Phasianidae). Copenhagen: Journal of Avian Biology, 31. стр. 527—547. 
• Birks, S. M.; Edwards, S. V. (2002). A phylogeny of the megapodes (Aves: Megapodiidae) based on nuclear and mitochondrial DNA sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution 23. стр. 408—421. 
• Boyd, John (2007). „Megapodiidae” (PDF).  Taxonomy in Flux

Спољашње везе

• Mound-builders videos, photos & sounds on the Internet Bird Collection
• Photograph of a nest mound of M. tenimberensis from the Oriental Bird Club