Константин Трофимович
Константин Константинович Трофимович (рус. Константин Константинович Трофимович, укр. Костянтин Костянтинович Трофимович; Пинск, 1. април 1923 — Лавов, 29. март 1993) био је совјетски, украјински слависта, сорабиста. Доктор филолошких наука, професор Лавовског универзитета. Аутор „Горњолужичкосрпско-руског речника” (1974).
| Константин Константинович Трофимович | |
|---|---|
 Фотографија Константина Трофимовича | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. април 1923.[1] |
| Место рођења | Пинск, Пољска |
| Датум смрти | 29. март 1993. (69 год.)[1] |
| Место смрти | Лавов, Украјина |
| Образовање | Универзитет у Лавову |
| Научни рад | |
| Поље | славистика, сорабистика |
Биографија уреди
Рођен је у Пинску Полеског војводства Пољске (данас Белорусија). Отац му је био инжењер-геодет. Од 1930. године породица Трофимович је живела у граду Сарни код Ровноа.[2] Овде је учио гимназију.[3] Од детињства знао је пољски.[2] Током школских година научио је латински језик, течно говорио белоруски, немачки, а касније је на универзитету студирао старословенски, чешки, лужичкосрпски и бугарски. Белорус по рођењу, сматрао је руски и украјински својим матерњим језицима. Током немачке окупације живео је у Ровноу.[3] Године 1943. отац је стрељан од Гестапоа. Мајка је била озбиљно болесна. Константин је морао да иде на посао: запослио се у прашко предузеће у Ровноу, где је упознао Чехе и чешки језик. После ослобођења Ровноа је отишао у војску,[2] служио као војник. Рањени је био у болници,[3] након чега је отишао у 2. Белоруски фронт.[2] Дошао је до Франкфурта на Одри.[3] Године 1946. је демобилисан.[2]
Године 1947. уписао је одсек за славистику Филолошког факултета Лавовског универзитета. Међу његовим учитељима били су познати професори-слависти: И. Ковалик, Е. Кратевич, М. Онишкевич, М. Пархоменко, Н. Пушкар, И. Свенцицки, Г. Шило.[3] Године 1961. одбранио је кандидатску дисертацију на тему „Сложене речи у чешком језику предбелогорског периода”.[2] Као доцент катедре словенских језика почео је озбиљно учити лужичкосрпске језике. Године 1978. у Минску одбранио је докторску дисертацију на тему „Формирање и развитак горњолужичкосрпског књижевного језика”. Године 1981. добио је звање професора.[2] На универзитету је предавао старословенски језик, упоредну граматику словенских језика. Декан Филолошког факултета (1979—1986), шеф катедре словенске филологије Лавовског универзитета (1968—1990).[3]
Члан Научного савета Института лингвистике „А. А. Потебња” НАНУ, члан Комитета слависта Украјине.[3] Добио је награду Ћишинског (1986[4]) и књижевну награду „Домовина”. Члан Матице лужичкосрпске.[5]
Публикације уреди
Трофимович је аутор више од 170 научних радова. Многа дела су посвећена сорабистическим студијама, укључујући историју лужичкосрпских језика, лексикографске радове, као и студије из области културе, књижевности и историје Лужичких Срба: „Српски језик” (1964), „Есеји о историји лужичкосрпског језика” (1970), „Национални покрет Лужичких Срба и формирање горњолужичкосрпског језика 30—70-тих година XIX в.” (1975), „Из историје кодификације норме горњолужичкосрпског књижевног језика” (1979), „Дијалектика развоја књижевног језика и уметничке културе (на лужичкосрпском материјалу)” (1982). Аутор речника: „Горњолужичкосрпско-руски речник” (1974) и „Украјинско-горњолужичкосрпски речник” (1994). Монографије: „Есеји о историји лужичкосрпске књижевности” (1970), „Лужичкосрпска књижевност” (1987), „Лужичкосрпска култура” (1991). Уџбеници о упоредној граматици словенских језика, о старословенском и лужичкосрпском језику.[1]
Референце уреди
- ^ а б в Моторный, В. А. (1995). Константин Константинович Трофимович (1 IV 1923 — 29 III 1993) (PDF). 2. Москва: Славяноведение. стр. 119—120.
- ^ а б в г д ђ е Костянтин Костянтинович Трофимович (1923—1993). Київ: Мовознавство. 1993. стр. 74.
- ^ а б в г д ђ е Моторный, В. А. (1995). Константин Константинович Трофимович (1 IV 1923 — 29 III 1993) (PDF). 2. Москва: Славяноведение. стр. 119.
- ^ Романюк, Мирослав Миколайович. Украïньска журналистика в iменах. Львів: Львівська наукова бібліотека. стр. 455.
- ^ Моторный, В. А. (1995). Константин Константинович Трофимович (1 IV 1923 — 29 III 1993) (PDF). 2. Москва: Славяноведение. стр. 120.
Литература уреди
- Костянтин Трофимович. Біобібліографічний покажчик (PDF). Львів: Львівський національний університет імені Івана Франка. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 05. 2019. г. Приступљено 30. 05. 2019.