Коперник (кратер)
Коперник је кратер на Месецу назван по астроному Николи Копернику, који се налази у источном делу Океана бура.
 Кратер Коперник снимљен током мисије Аполо 12 | |
| Координате | 9° 42′ 0″ с. г. ш. 20° 0′ 0″ з. г. д. |
|---|---|
| Пречник | 93 км |
| Дубина | 3,8 км |
| Епоним | Никола Коперник |
Име уреди
Коперник је добио име по пољском астроному Николи Копернику. Као и многи од кратера на Месечевој ближој страни, име је добио на предлог Ђованија Ричолија, чији је номенклатурни систем 1651. постао стандардизован. Ричоли је Копернику посветио значајан кратер упркос чињеници да је као италијански језуита, морао да прихвати званичан став католичке цркве о устројству Сунчевог система. Он је то правдао напомињући да је симболично бацити све астрономе присталице хелиоцентричног система у Океан бура. Међутим, постоје тумачења да је Ричоли потајно подржавао хелиоцентрични систем.
Карактеристике уреди
Коперник је могуће видети и уз помоћ двогледа, а налази се северозападно од центра видљиве стране Месечеве хемисфере. Јужно од кратера је Море острва, а у правцу југ-југозапад је кратер Рајнхолд. Северно од Коперника су Карпати, која леже на јужном ободу Мора кише. Западно од Коперника има неколико разбацаних брда. Због своје релативне младости, кратер је остао у релативно добро очуваном стању од свог формирања.
Обод кратера има изразиту хексагоналну форму, са терасастим унутрашњим зидом и косим бедемом широким 30 километара. Постоје три видљиве терасе као и клизиште лучног облика. Највероватније због свог недавног формирања, дно кратера није испуњено лавом . Оно је брдовито у јужној половини и релативно глатко у северној. Централни врхови се уздижу и до 1,2 километара изнад дна. Снимања током осамдесетих година прошлог века су показала да су изграђени углавном од оливина. Године 1966. сонда Лунар Орбитер 2 је фотографисала кратер искоса, ако потенцијално место за спуштање свемирских мисија.
Сателитски кратери уреди
По конвенцији ове карактеристике су идентификовани на лунарним картама постављањем слова на страну средишта кратера која је најближа Копернику.
| Коперник | Ширина | Дужина | Пречник |
|---|---|---|---|
| A | 9.5° N | 18.9° W | 3 km |
| B | 7.5° N | 22.4° W | 7 km |
| C | 7.1° N | 15.4° W | 6 km |
| D | 12.2° N | 24.7° W | 5 km |
| E | 6.4° N | 22.7° W | 4 km |
| F | 5.9° N | 22.2° W | 4 km |
| G | 5.9° N | 21.5° W | 4 km |
| H | 6.9° N | 18.3° W | 5 km |
| J | 10.1° N | 23.9° W | 6 km |
| L | 13.5° N | 17.0° W | 4 km |
| N | 6.9° N | 23.3° W | 7 km |
| P | 10.1° N | 16.0° W | 5 km |
| R | 8.1° N | 16.8° W | 3 km |
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- (језик: енглески) Андерсон, ЛЕ; Витакер Ивен А (1982). NASA Catalogue of Lunar Nomenclature. NASA RP-1097
- (језик: енглески) Блу, Џенифер (25. јул 2007). Gazetteer of Planetary Nomenclature. United States Geological Survey Приступљено 16. јануара 2015.
- (језик: енглески) Басеј, Б; Спадис, П (2004). The Clementine Atlas of the Moon. Cambridge University Press, New York. ISBN 978-0-521-81528-4
- (језик: енглески) Кокс, Елаја Е; Кокс, Џосаја Ц (1995). Who's Who on the Moon: A Biographical Dictionary of Lunar Nomenclature. Tudor Publishers. ISBN 978-0-936389-27-1
- (језик: енглески) Мур, Патрик (2001). On the Moon. Sterling Publishing Co. ISBN 978-0-304-35469-6
- (језик: енглески) Прајс, Фред В (1988). The Moon Observer's Handbook. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33500-3
- (језик: енглески) Веб, Томас Вилијам (1962). Celestial Objects for Common Telescopes (6th revision ed.). Dover. ISBN 978-0-486-20917-3
- (језик: енглески) Витакер Ивен А (1999). Mapping and Naming the Moon. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62248-6
