Википедија

Коронавирусна болест

Коронавирусна болест (акроним COVID) коровирусни респираторни синдром, коронавирусна пнеумонија, коронавирусни грип или било која друга варијанта болести коју изазивају чланови групе коронавируса (КоВ) је вирусна инфекција која се клинички манифестује у распону од благе прехладе до тежих респираторних болести и смртног исхода.[1][2]

Процењује се да вируси из ове групе проузрокују око половину свих досадашњих респираторних инфекција код човека.[3]

Микробиологија уреди

 
3Д анимација структуре коронавируса

Коронавируси су породица вируса названа по омотачу налик круни која се налазе на њиховој површини. Они носе свој генетски материјал у појединачним ланцима РНК, а не у ДНК. Они инфицирају различите домаћине — људе и животиње, изазивајући углавном горње респираторне симптоме, сличне класичном грипу или као што је класична прехлада.[4]

Донедавно су била познато само два коронавируса која су узроковала тешку коронавирусну болест код људи: тешки акутни респираторни синдром, или САРС, који је идентификован у људи 2002. године, блискоисточни акутни респираторни синдром или МЕРС, идентификован 2012. године и 2019. године откривену коронавирусна болест COVID-19 или 2019-nCoV. изазвану вирусом SARS-CoV-2. која узрокује тренутно трећу циркулирајућу коронавирусну болест у свету.[4]

Облици болести уреди

Тешки акутни респираторни синдром уреди

Главни чланак: Тешки акутни респираторни синдром

Тешки акутни респираторни синдром (акроним SARS, енг. Severe Acute Respiratory Syndrome) — болест је изазвана сојем SARS-CoV. први пут се појавила у епидемији 2002—2004. године у Кини, и од тада се повремено понављала. Изазвао је више од 8 000 случајева у 33 земље у периоду од осам месеци. Свака десета особа оболела од SARS умрла је.[5]

Блискоисточни акутни респираторни синдром уреди

Главни чланак: Блискоисточни акутни респираторни синдром

Блискоисточни акутни респираторни синдром (MERS) — болест је изазвана сојем MERS-CoV. Први пут се појавила у епидемији 2002—2004. године у Саудијској Арабији.[6]

Коронавирусна болест 2019 уреди

Главни чланак: Тешки акутни респираторни синдром коронавирус 2

Коронавирусна болест 2019. (COVID-19 или 2019-nCoV) — болест је изазвана сојем SARS-CoV-2, који пре тога није идентификован код људи. Нови коронавирус откривен је у Кини и генетски је уско повезан са вирусом SARS-CoV-1. Први пут се појавила у епидемији која је започела с краја 2019. године у Кини. Истраживање из Кинеског центра за контролу болести указује да око 80% оболелих осећа благе симптоме, око 15% пацијената тешке, док је 5% пацијената у критичном стању.[7]

Нови случајеви се сада откривају у Европи и широм света. Како се вируси који изазивају коронавирусну болест и сезонски грип преносе са особе на особу они могу да изазову сличне симптоме, али су уједно ова два вируса веома различита и не понашају се на исти начин. СЗО процењује да између 15.000 и 75.000 људи прерано умре због узрока повезаних са сезонским грипом сваке године у Европској унији, Великој Британији, Норвешкој, Исланду и Лихтенштајну. То је отприлике 1 на сваких 1.000 људи који су заражени. За поређење, тренутна процењена стопа смртности од коронавирусне болести износи 20-30 на 1.000 људи.

Упркос релативно ниској стопи смртности од сезонског грипа, број људи који умиру од ове болести је висок због великог броја оних који оболевају сваке године. Забринутост обољевања од коронавирусне болести за разлику од грипа, је већа зато што не постоји вакцина и не постоји специфичан третман за ову болест. Како се ради о новом вирусу, нико нема претходни имунитет, за разлику од грипа, што у теорији значи да је цела људска популација потенцијално подложнија инфекцији коронавирусом.

Диференцијално дијагностичке разлике уреди

Карактеристике заражених пацијената
SARS-CoV-2, MERS-CoV, SARS-CoV[8]
Болест SARS-CoV-2[а] MERS-CoV SARS-CoV
Слика    

 

Демографија
Време откривања Децембар 2019 Јуни 2012 Новембар 2002
Место откривања Вухан, Кина Џеда, Саудијска Арабија Гуангдунг, Кина
Просек старости 49 56 39.9
Старосна доб 21–76 14–94 1–91
Мушко : женски однос 2.7:1 3.3:1 1:1.25
Потврђени случајеви 80.423[б] 2.494 8.096
Број смртних случајева 2,708[б] (3.4%) 858 (37%) 744 (10%)
Здравствених радника 16[в] 9.8% 23.1%
Симптоми
Температура 40 (98%) 98% 99–100%
Суви кашаљ 31 (76%) 47% 29–75%
Диспнеја 22 (55%) 72% 40–42%
Дијареја 1 (3%) 26% 20–25%
Упаљено грло 0 21% 13–25%
Вентилациона подршка 9.8% 80% 14–20%

Алтернативне процене стручњака уреди

Неколико академика и стручњака сматра да је степен опасности потцењен, а мере за заштиту људи од болести су неадекватне, што је резултовало разбуктавањем епидемија у неколико наврата и појавом нових (вирулентнијих) сојева вируса.[9][10][11][12][13][14]

Галерија уреди

Напомене уреди

  1. ^ Симптоми су засновани на првих 41 пацијента.
  2. ^ а б На дан 25. фебруар 2020.
  3. ^ На дан 21. јануар 2020; други податак на дан 21. јануар 2020. Објављено 24. јануара 2020.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ BBC News (11. 2. 2020). „Coronavirus officially named Covid-19, says WHO”. BBC. 
  2. ^ World Health Organization (11. 2. 2020). „COVID-19: New coronavirus given name by World Health Organization”. CanWest Global. Global News. 
  3. ^ „Korona virus”. www.zdravlje.org.rs. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Приступљено 7. 3. 2020. 
  4. ^ а б Conger, Crista (15. 12. 2015). „Stanford Medicine COVID-19 test now in use”. med.stanford.edu. Standfor medicine 5. 3. 2020. Приступљено 8. 3. 2020. 
  5. ^ Lau, Susanna K.P.; Luk, Hayes K.H.; Wong, Antonio C.P.; Li, Kenneth S.M.; Zhu, Longchao; He, Zirong; Fung, Joshua; Chan, Tony T.Y.; Fung, Kitty S.C.; Woo, Patrick C.Y. (2020). „Possible Bat Origin of Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2”. Emerging Infectious Diseases. 26 (7): 1542—1547. PMC 7323513  . PMID 32315281. doi:10.3201/eid2607.200092. 
  6. ^ Wang, Chen; Horby, Peter W.; Hayden, Frederick G.; Gao, George F. (2020). „A novel coronavirus outbreak of global health concern”. The Lancet. 395 (10223): 470—473. PMC 7135038  . PMID 31986257. doi:10.1016/S0140-6736(20)30185-9. 
  7. ^ Fox, Dan (2020). „What you need to know about the novel coronavirus”. Nature. PMID 33483684. S2CID 213064026. doi:10.1038/d41586-020-00209-y. .
  8. ^ Wang, Chen; Horby, Peter W.; Hayden, Frederick G.; Gao, George F. (24. 1. 2020). „A novel coronavirus outbreak of global health concern”. The Lancet. 395 (10223): 470—473. PMC 7135038  . PMID 31986257. doi:10.1016/S0140-6736(20)30185-9  . 
  9. ^ Александар Саверски (уредник) (2020-09-27). Експертиза: "Истраживање одлука које је влада донела током болести COVID-19» (PDF) (на језику: руски). Москва: Јавна организација "Лига заговорника пацијената". стр. 118. Приступљено 11. 11. 2020. 
  10. ^ akad. Геннадий Онищенко (2020-10-21). „А можда је инвазија коронавируса такав терористички напад?”. radiokp.ru (на језику: руски). Москва. Приступљено 11. 11. 2020. 
  11. ^ akad. Владимир Сергиев (2020). „Лудило због болести”. www.mgzt.ru (на језику: руски). Москва: Медицински часопис. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 11. 11. 2020. 
  12. ^ akad. Николай Филатов (2020-10-13). „Читав живот сам се бавио епидемијама; али не разумем шта се дешава”. www.business-gazeta.ru (на језику: руски). Москва: Бизнес електронен вестник „Бизнес онлайн". Приступљено 11. 11. 2020. 
  13. ^ akad. Александр Редько (2020-06-08). „Узроци социјалне катастрофе”. pdsnpsr.ru (на језику: руски). Москва: ПДС НПСР. Приступљено 11. 11. 2020. 
  14. ^ akad. Игорь Гундаров (2020-10-22). „Откриће у епидемиологији”. Студия "Рубеж" (на језику: руски). Москва. Приступљено 11. 11. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коронавирусна_болест&oldid=27442022”