Косава
Косава (блр. Косава; рус. Коссово) град у југозападном делу Републике Белорусије. Административно припада Ивацевичком рејону Брестке области.
| Косава Косава; Коссово | |
|---|---|
 Косавски замак у рушевној фази (изграђен 1838) | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Брестска област |
| Рејон | Ивацевички рејон |
| Основан | први помен 1494. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 2.300 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 45′ С; 25° 09′ И / 52.75° С; 25.15° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 148 m |
  Косава Косава на карти Белорусије | |
| Поштански број | 225262 |
| Позивни број | +375 1645 |
| Регистарска ознака | 1 |
Према подацима пописа становништва из 2009. у граду је живело свега 2.300 становника.
Географија уреди
Косава је смештена у северозападном делу Ивацевичког рејона на око 15 км северозападно од града Ивацевича. Од административног центра области Бреста удаљен је 151 км источно.
Историја уреди
Насеље на месту савременог града постојало је у периоду између X и XII века. Први писани подаци о граду потичу из 1494. и односе се на повељу којом је тадашњи велики кнез Литваније Александар Јагелон поклонио насеље као феуд грофу И. Хрептовичу.
Године 1795. постаје саставни део Руске Империје. У насељу су 1897. живела 3.092, постојала су 4 парна млина, јавна школа, дом здравља и апотека.
Од 1921. до 1939. у поново су у саставу Пољске, а делом Белорусије постају 1939. године (тада Белоруска ССР).
Демографија уреди
Према резултатима пописа из 2009. у граду је живело свега 2.300 становника.[1]
Занимљивости уреди
- Овде је 1746. рођен Тадеуш Кошћушко - пољски и литвански национални херој, генерал и вођа устанка 1794. против Русије. Борио се у Америчком рату за независност као пуковник на страни Вашингтона. За заслуге у том рату добио је чин генерала. Његова родна кућа данас је претворена у музеј.
- Косавски замак или Дворац Пусловских - једна од најважнијих знаменитости Косаве. саграђен је 1838. по пројекту архитекте Ф. Јашчолда. Много је страдао током ратних дејстава у Другом светском рату и никада није у потпуности рестаурисан.
Види још уреди
Референце уреди
Спољашње везе уреди
