Кристина Раденковић

српска водитељка и глумица

Кристина Раденковић (Нови Сад, 5. децембар 1980) српска је глумица и ТВ водитељка.

Кристина Раденковић
Лични подаци
Датум рођења(1980-12-05)5. децембар 1980.(43 год.)
Место рођењаНови Сад, СР Србија, СФР Југославија
Образовање
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимање
  • глумица
  • водитељка
Породица
СупружникНикола Радојевић
Деца2
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Кристина Раденковић је рођена у Новом Саду где је одрасла и живела све до окончања студија. Током детињства, на наговор родитеља кратко је тренирала тенис, а бавила се и џез балетом до своје 16. године. Након тога је уписала гимназију, а затим постала члан француске драмске секције, где је кренула на радионицу глуме код Милана Плетела Пленџе. Похађање ове секције значајно је утицало на њену одлуку да се и касније бави глумом.[1] На наговор своје мајке уписала је туризмологију на Природно-математичком факултету у родном граду, док се након завршене прве године предомислила и прешла на Академију уметности у истом месту.[2] Дипломирала је на класи Бора Драшковића с просечном оценом 9,2.[3] Од 2006. до 2009. била је стална чланица Народног позоришта у Сомбору.[4][5][6] Ту је најпре као гостујућа глумица добила улогу у представи Важно је звати се Ернест,[7] док је од следеће сезоне заиграла и у комаду Последња смрт Френкија Сузице.[8]

Пошто се нашла међу четири изабрана кандидата на конкурсу Европско лице, била је један од извештача са Песме Евровизије 2008. године. Касније је водила још неколико емисија на Радио-телевизији Србије, укључујући и избор за Дечју песму Евровизије. На месту водитељке ТВ Слагалице је од 2012. године и Јутарњег програма РТС-а од 2012. до 2016. године,[9] а од марта 2020. води квиз Стигни ме ако знаш, а од краја октобра води емисију Луда ноћ.[10]Водила је и Јутарњи програм РТС-а и 2022. године када је мењала своју колегиницу Бојану Марковић, а од маја 2023. води емисију Један добар дан.

Прву запажену телевизијску улогу остварила је у серији Оно као љубав, у којој је глумила Сашку.[5] Такође, у серији Приђи ближе глумила је професорку Миљану Цветић.[11] Неколико година касније, прихватила је мању улогу у пројекту Немањићи — рађање краљевине.[12] После вишегодишње позоришне паузе, са својом продукцијом је направила представу Управниковање која је премијерно изведена 2015.[13] Потписала је и драматизацију представе од Од А до Да, у режији Исидоре Гонцић, са Маријаном Мићић и Бојан Перић у главним улогама.[14] Заједно са колегиницом Маријом Вељковић, односно Ђорђем Давидом и Николом Ивачковим, заиграла је у представи Sex bomb Радета Вукотића 2018. године.[15][16]

У вези је са правником Николом Радојевићем, с којим има ћерку Тару, рођену марта 2016. године и сина Рогана, рођеног новембра 2019. године.[17][18]

Улоге уреди

Позоришне представе уреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Буђење пролећа Госпођа Бергма, Илза Шпилер, Професор Костолом Јелена Антонијевић Српско народно позориште 26. мај 2002.[19]
У кулисама душе Певачица Борис Лијешевић Позориште Промена 2003.[20][3]
Физичари Матилда фон Цанд Милош Пушић 2003.[21][4]
Картотека Мајка, буто плесачица Боро Драшковић позоришта, фестивали 2003.[22]
Повест о Соњечки монодрама 2003.[23][24]
Дон Жуан Елвира Боро Драшковић Град театар 13. јул 2004.[25]
Текелија Друга девојка Душан Петровић Српско народно позориште 2. октобар 2004.[26][27]
Поручник са Инишмора Мејред Жанко Томић 30. октобар 2004.[28][29]
Суба у нама Пријатељица, дете, жена Александра Кетиг Позориште младих 2. новембар 2004.[30][3]
Претерано наследство Нина Филип Марковиновић Српско народно позориште 18. мај 2005.[31][32]
Важно је звати се Ернест Гвендолин Ферфакс Оља Ђорђевић Народно позориште Сомбор 22. септембар 2006.[33][34]
Последња смрт Френкија Сузице Сања Кокан Младеновић 25. новембар 2006.[35][36]
Маска Глумица Горчин Стојановић 15. март 2007.[37][36]
Моногамија Елза Ана Томовић 25. мај 2007.[38][39]
Кадмо краљ Хармонија Нела Антоновић 19. јул 2007.[40][41]
Мирандолина Дејанира Филип Гринвалд 2. новембар 2007.[42][43]
Виа Балкан (Нигде другде) Она Лари Запија 25. новембар 2007.[44][45]
Оговарање Љубиша Ристић 10. октобар 2008.[46][47]
Управниковање Петар Јовановић Театар Вук 14. март 2015.[48][49]
Sex bomb Раде Вукотић Позориште Славија 3. март 2018.[50][51]

Филмографија уреди

Год. Назив Улога
2006. Оптимисти
2007. Заборављени умови Србије (серија)
2009. Оно као љубав (серија) Сашка
2010. Приђи ближе (серија) Миљана Цветић
2018. Немањићи — рађање краљевине (серија) млада жена

Референце уреди

  1. ^ Bošnjak-Draganović, Biljana (20. 12. 2012). „Kristina Radenković, glumica i voditeljka - Fudbal je trauma iz mog detinjstva!”. Mozzart sport. ekapija.com. Приступљено 3. 11. 2017. 
  2. ^ „Pre nego što je postala glumica i voditeljka, Kristina je upisala ovaj fakultet!”. Ало!. 19. 5. 2018. Приступљено 3. 5. 2022. 
  3. ^ а б в „Radim ono što volim” (PDF). Лудус, број 144. април 2007. стр. 12. Приступљено 1. 9. 2022. 
  4. ^ а б „Kristina Radenković”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено 28. 3. 2019. 
  5. ^ а б Грбић, Ј. (13. 11. 2012). „Шта возе познати: Кристина Раденковић”. Вечерње новости. Приступљено 3. 11. 2017. 
  6. ^ Јовић 2016, стр. 165—157.
  7. ^ Radu, Maja (27. 4. 2006). „Važno je zvati se Ernest”. Радио Сомбор. soinfo.org. Приступљено 31. 8. 2022. 
  8. ^ Majstorov, Sava (23. 10. 2006). „Premijera # 469”. soinfo.org. Приступљено 31. 8. 2022. 
  9. ^ Дедић, М. (3. 3. 2012). „Кристина Раденковић - нова водитељка "Слагалице". Вечерње новости. Приступљено 3. 11. 2017. 
  10. ^ „"Kristina više neće voditi Slagalicu!" O njenom potezu 3 meseca nakon porođaja bruji Srbija!”. Srbija danas. 28. 2. 2020. Приступљено 28. 3. 2020. 
  11. ^ „Приђи ближе”. Радио-телевизија Србије. 11. 2. 2010. Приступљено 31. 8. 2022. 
  12. ^ Мирковић, Т. (9. 7. 2018). „Кристина Раденковић: Не враћам се глуми”. Вечерње новости. Приступљено 1. 9. 2022. 
  13. ^ „Kristina Radenković - Predstava "Upravnikovanje" - Za Beograd (Aleksandra Simić)”. Наша ТВ. Јутјуб. 28. 5. 2015. Приступљено 1. 9. 2022. 
  14. ^ Годишњак 39 2018, стр. 76.
  15. ^ „Marija Veljković i Kristina Radenković: Mi ne igramo seks-bombe, samo se tako zove predstava”. Helloǃ. 30. 6. 2018. Приступљено 1. 9. 2022. 
  16. ^ Stefanović, Sonja (23. 9. 2018). „Marija Veljković i Kristina Radenković: Koliko god da volimo pozorište, nekako nam je televizija bliža”. Studentski dnevni list. Архивирано из оригинала 01. 09. 2022. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  17. ^ Đukić, Deana (6. 9. 2014). „Kristina Radenković: Konačno sam shvatila šta mi je zaista potrebno u vezi”. hellomagazin.rs. Приступљено 3. 11. 2017. 
  18. ^ „Pre četiri godine doživela je veliku tragediju: Kristina Radenković iskreno o gubitku bliske osobe!”. Курир. 25. 9. 2017. Приступљено 3. 11. 2017. 
  19. ^ M, S. (26. 5. 2002). „Premijera u SNP-u „Buđenje proleća". Глас јавности. Приступљено 1. 9. 2022. 
  20. ^ J, M. (29. 3. 2003). „Dve predstave”. Глас јавности. Приступљено 1. 9. 2022. 
  21. ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 2. 2. 2004. Архивирано из оригинала 26. 2. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  22. ^ Коларић 2016, стр. 483.
  23. ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 22. 12. 2003. Архивирано из оригинала 24. 12. 2003. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  24. ^ „Putokazi”. Хрватска ријеч (на језику: хрватски). април 2004. Приступљено 1. 9. 2022. 
  25. ^ T, Gr. (29. 3. 2003). „Poezija Radmile Lazić”. Глас јавности. Приступљено 1. 9. 2022. 
  26. ^ „Tekelija”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 16. 3. 2005. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  27. ^ Lalić, Ana; Stefanović, Sava (24. 10. 2007). „Predstave u bunkeru”. Блиц. Приступљено 1. 9. 2022. 
  28. ^ „Poručnik sa Inišmora”. Позоришна трупа Јорик. Приступљено 1. 9. 2022. 
  29. ^ „Repertoar”. Српско народно позориште. 29. 10. 2004. Архивирано из оригинала 27. 10. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  30. ^ „Suba u nama”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 14. 12. 2004. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  31. ^ „Претерано наследство”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 4. 7. 2007. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  32. ^ „Preterano nasledstvo”. filipmarkovinovic@wordpress.com. Приступљено 1. 9. 2022. 
  33. ^ „Važno je zvati se Ernest”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  34. ^ Годишњак 29 2007, стр. 129—130.
  35. ^ „Poslednja smrt Frenkija Suzice”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  36. ^ а б Годишњак 29 2007, стр. 130.
  37. ^ „Maska”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  38. ^ „Monogamija”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  39. ^ Годишњак 29 2007, стр. 130—131.
  40. ^ „Kadmo kralj”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  41. ^ Годишњак 29 2007, стр. 131.
  42. ^ „Mirandolina”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 13. 11. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  43. ^ Годишњак 30 2009, стр. 132—133.
  44. ^ „Via Balkan”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 20. 5. 2009. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  45. ^ Годишњак 30 2009, стр. 133.
  46. ^ „Ogovaranje”. Народно позориште Сомбор. Архивирано из оригинала 5. 6. 2009. г. Приступљено 31. 8. 2022. 
  47. ^ Годишњак 30 2009, стр. 143.
  48. ^ „Управниковање”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 16. 5. 2015. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  49. ^ Годишњак 37 2016, стр. 86.
  50. ^ „Sex bomb”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2022. 
  51. ^ Stanković, Jovana (28. 2. 2018). „Premijera predstave „Sex bomb“ u Pozorištu „Slavija. hocupozoriste.rs. Приступљено 1. 9. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди