Кристобал Баленсијага
Кристобал Баленсијага Еизагире (шп. Cristóbal Balenciaga Eizaguirre; 21. јануар 1895 — 23. март 1972) био је шпански, баскијски модни дизајнер[1] и оснивач модне куће Баленсијага. Три деценије је радио у Паризу где је проглашен „Краљем моде”. На дан његове смрти, 1972. године, часопис Women's Wear Daily објавио је чланак под називом „Краљ је мртав”. Године 2011. отворен је Музеј Кристобала Баленсијаге у Гетарији, његовом родном граду. Више од 1.200 комада одеће из колекције која је изложена, доставили су његов ученик Ибер де Живанши и клијенти попут Грејс Кели.
Кристобал Баленсијага | |
|---|---|
 Лого Кристобала Баленсијага | |
| Име по рођењу | Кристобал Баленсијага Еизагире |
| Датум рођења | 21. јануар 1895. |
| Место рођења | Гетарија Шпанија |
| Датум смрти | 23. март 1972. (77 год.) |
| Место смрти | Хавеа Шпанија |
| Занимање | Модни дизајнер |
Живот и каријера уреди
Баленсијага је рођен у Гетарији, рибарском граду у баскијској провинцији Гипускоа, 21. јануара 1895. Отац му је био рибар, а мајка кројачица. Без оца је остао још као дечак. Баленсијага је често проводио време са мајком док је она радила.[2]
Са дванаест година почео је да ради као приправник кројача.[3] Када је био тинејџер, маркиза, најзнаменитија жена племића у његовом граду, постала му је муштерија и заштитница. Омогућила му је одлазак у Мадрид, где је стекао и формално знање у области кројења.[2] Кристобал је био веома успешан током своје ране каријере у Шпанији. Године 1919. отворио је бутик у Сан Себастијану[4], да би касније отворио и две пословнице у Мадриду и Барселони.[5] Његове дизајне су носили аристократија и чланови шпанске краљевске породице.
Шпански грађански рат га је приморао да затвори своје бутике, након чега се преселио у Париз[3] где је у августу 1937. године отворио своју „париску кућу моде”.[5]
Међутим, његови оригинални дизајни су тек након рата добили пуну пажњу. Године 1951. тотално је трансформисао силуету човека, раширивши рамена и уклонивши струк. Хаљину-тунику је дизајнирао 1955. године, а 1957. године од ове идеје је настала и хаљина-кошуља. Његов успех и рад су кулминирали 1959. године са појавом Empire линије коју су чиниле хаљине и капути високог струка.[6]
Године 1960. дизајнирао је венчаницу за краљицу Фабиолу де Мора и Арагон која се удала за белгијског краља Боудена I. Краљица је касније поклонила своју венчаницу Фондацији Кристобала Баленсијаге.[7] Многе дизајне је направио за аристократу Алину Грифит, дипломату Маргариту Галарага и дизајнерку Меје Мајер, које је сматрао својим музама.[8][9]
Приватни живот уреди
Баленсијага је био геј[10], иако је своју сексуалност држао у тајности током целог живота.[11] Велику помоћ у каријери пружио му је његов дугогодишњи партнер, француско-руски дизајнер шешира, Атенвил. Након његове смрти 1948. године, Баленсијага је био толико сломљен да је желео да затвори посао.[12]
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 99. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Charleston, Beth Duncuff (октобар 2004). „Cristobal Balenciaga (1895-1972)”. Timeline of Art History. Metropolitan Museum of Art. Приступљено 6. 6. 2007.
- ^ а б „Cristóbal Balenciaga”. Fashion, Jewellery & Accessories. Victoria and Albert Museum. Архивирано из оригинала 23. 11. 2007. г. Приступљено 6. 6. 2007.
- ^ Breward, Christopher (2003), Fashion, Oxford History of Art, New York: Oxford University Press, стр. 81, ISBN 978-0-19-284030-1
- ^ а б Charleston, Beth Duncuff (октобар 2004). „Cristobal Balenciaga (1895-1972)”. Timeline of Art History. Metropolitan Museum of Art. Приступљено 6. 6. 2007.
- ^ „Cristóbal Balenciaga | Spanish designer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 25. 7. 2018.
- ^ NOVIAS – Wedding dress in ivory satin and white mink – 1960 – The Queen donated her wedding dress to the Cristóbal Balenciaga Foundation.
- ^ Espinosa de los Monteros, Patricia (3. 10. 2006). „Balenciaga, fuente de inspiración” [Balenciaga, Source of Inspiration]. El Diario Vasco (на језику: Spanish). San Sebastián. Приступљено 27. 12. 2018.
- ^ Espinosa de los Monteros, Patricia (16. 7. 2011). „Las nietas de las damas de la alta sociedad homenajean a Balenciaga” [The Granddaughters of the Ladies of High Society Pay Homage to Balenciaga]. ABC (на језику: Spanish). Приступљено 27. 12. 2018.
- ^ Haggerty, George (5. 11. 2013). Encyclopedia of Gay Histories and Cultures (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781135585068.
- ^ Kaiser, Susan B. (1. 8. 2013). Fashion and Cultural Studies (на језику: енглески). A&C Black. ISBN 9780857854315.
- ^ Blume, Mary The Master of Us All: Balenciaga, His Workrooms, His World, Farrar, Straus and Giroux, 2013
