Крста Трговишки
Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948[1]), познат и као Крста Прешевски, био је српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Македонију почетком 20. века.
Крста Ковачевић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Крста С. Ковачевић[1] |
| Датум рођења | 1877. |
| Место рођења | Трговиште, Османско царство |
| Датум смрти | 30. јануар 1948. (70/71 год.) |
| Место смрти | Прешево, ФНР Југославија |
Биографија уреди
Родио се у селу Трговишту у Пчињи 1878. године. У то време Пчиња је административно спадала у Прешевску казу Косовског вилајета у Османском царству. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. године када је убио турског војника, због насиља над његовим малим братом Спиром. По убиству бежи у Бугарску, где се запошљава као физички радник на железници у Софији. Убрзо су га запазили борци ВМРОа, који га врбују у своју организацију. Прво је био у чети генерала Цончева где му је најбољи пријатељ био каснији кумановски војвода Крсто Лазаров Коњушки.
У време Илинденског устанка је у чети скопског војводе ВМРО-а Николе Пушкарова, где користи искуство са железнице да разнесе пругу код села Новичана. После повлачења Пушкарова, улази у чету Тодора Николова која након неколико неуспелих чарки бива приморана да се склони у Врање. У Врању је упознао Живојина Рафајловића, и решава да се придружи српској четничкој акцији, и да напусти бугарску у којој је деловао пошто српске није било. У борбама након пропасти Крушевске републике, излази из редова бугарских комита, заједно са саборцем Тодором Крстићем[2] након затварања и лошег третмана од стране бугарских власти у Ћустендилу, Радомиру и Софији. Од 1904. године он је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић, познатији као Војвода Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву, све до 1909. године када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму.
У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну. У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније током одступања по зими 1915-1916. године. Учествује потом и у пробоју Солунског фронта. Од 1924. године води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, Крста живи скривено у Лесковцу.
Референце уреди
- ^ а б Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад, 2011. године, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Време", Београд 1932. године
- ^ Момчило Златановић, Пчиња, Трговиште 1996, 57-63.