Крсто Шканата

југословенски и српски филмски редитељ

Крсто Шканата (Тиват, 12. јануар 1924Београд, 18. фебруар 2017) био је југословенски и српски филмски редитељ.

Крсто Шканата
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-12)12. јануар 1924.
Место рођењаТиват, Краљевина СХС
Датум смрти18. фебруар 2017.(2017-02-18) (93 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Рад
Активни период1953 – 1993
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

После рата завршио је филмски техникум, од када се бави документарним филмом.

У каријери дугој 40 година режирао је преко 40 документарних филмова, међу којима су многи ушли у антологије документарног жанра: У сенци магије, Велико столеће, Тамо где престаје закон, Први падеж - Човек, Одричем се света, Ратниче, вољно!, Хвала на слободи, Носталгија вампира, Терористи … Његови филмови су били жртве честих забрана.

Момо Капор је у ТВ рецензији за Ратниче, вољно! приметио следеће:

Иако најстроже забрањен за телевизију, филм је добио Прву награду на филмском фестивалу документарног филма у Оберхаузену те ушао у све светске антологије. […] Занимљиво је, гледајући филм, откривати зашто се овај филм нашао на листи ТВ забрана?! […] Такође је непознато због чега је филму одсечена шпица тако да се не знају поуздано сви аутори?![1]

Слично је са кратким филмом Ловћен из 1974. о рушењу Његошеве заветне капеле 1972, да би се онда баш на том месту подигао маузолеј. Изузев фактографског уводника, филмска камера даље без речи прати раднике и машине, на свом послу. У крупном плану видимо лица мештана, они нас посматрају без емоција, немо. Нема назнаке каквом одушевљењу али ни огорчењу. Па ипак, цензори су и овај филм нашли да је опасан и − забранили га.

Речи Срђана Вучинића, уметничког директора 21. Фестивала ауторског филма:

Људи говоре у Шканатиним филмовима, али не само речима и реченицама. Још више и сугестивније говоре они својим ћутањем, погледом, изразима лица, замуцкивањем, читавом физиономијом коју је на њима избраздало длето приватне и колективне историје. Као документи прошлог времена, Шканатина дела несумњиво су вреднија од већине данашњих писаних историја, посебно од историјских уџбеника састављаних за једнократну употребу. Разлог за ово не лежи само у пристрасности сваке актуелне историографије, у њеној нужној условљености одређеном идеолошком матрицом, у селективном приступу чињеницама које се свесно инструментализују са јасном намером да се жељена политика и идеологија бране или оспоре. За разлику од било какве историографије, накнадно утврђене и писане, у којој је прошлост нужно деформисана у огледалу садашњег тренутка – Шканатин редитељски стил, његова естетика директног филма, обезбеђује непосредни доживљај давно минулог тренутка; живи утисак “изгубљеног времена”, утолико вреднији јер нам га у том облику не може прибавити чак ни новинска ни архивска грађа (пошто је и она увек посредована нечијим језиком, појмовним апаратом и мишљењем).[2]

Преминуо је 18. фебруара 2017. године у Београду.[3][4] Сахрањен је 21. фебруар 2017. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Додељен му је Орден Вука Караџића.[5]

Филмографија[6] уреди

1990−93 уреди

1980−89 уреди

1970−79 уреди

1960−69 уреди

1953−59 уреди

Извори уреди

  1. ^ „Момо Капор у најави за Ратниче, вољно!. РТС, YouTube. 
  2. ^ „Срђан Вучинић, уметнички директор фестивала у 'Људи говоре'. 21. Фестивал ауторског филма. Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г. Приступљено 30. 08. 2016. 
  3. ^ Preminuo reditelj Krsto Škanata
  4. ^ Преминуо редитељ Крсто Шканата („Политика”, 19. фебруар 2017)
  5. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571. 
  6. ^ Листа преузета са Крсто Шканата на сајту IMDb (језик: енглески)  и проширена за наслове који су уврштени у Ретроспективу, тако да је листа сигурно непотпуна.

Спољашње везе уреди