Кула (Бугарска)
Кула (буг. Кула) град је у Републици Бугарској, у крајње северозападном делу земље, седиште истоимене општине Кула у оквиру Видинске области.
| Кула буг. Кула | |
|---|---|
 Остаци староримске куле | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Видинска област |
| Општина | Кула |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 2.394 |
| — густина | 37,56 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 52′ 59″ С; 22° 31′ 01″ И / 43.883° С; 22.517° И |
| Апс. висина | 204 m |
| Површина | 63,738 km2 |
  Кула Кула на карти Бугарске | |
| Веб-сајт | |
| www.kula.hit.bg | |
13 километара западно од Куле се налази бугарски гранични прелаз ка Србији и нашем граничном прелазу Вршка Чука.
Географија уреди
Положај: Кула се налази у крајње северозападном делу Бугарске, близу границе са Србијом — 13 km западно. Од престонице Софије град је удаљен 200 km северозападно, а од обласног средишта, Видина град је удаљен 35 km југозападно.
Рељеф: Област Куле представља најзападнији бугарског Подунавља. Град се сместио на првим падинама, које јужније релазе у масив Старе Планине, на око 200 метара надморске висине.
Клима: Клима у Кули је конитнентална.
Воде: У области Куле има више мањих потока.
Историја уреди
Област Куле је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом граду владају стари Рим и Византија под именом Кастра Мартис. Јужни Словени ово подручеје насељавају у 7. веку. Од 7. века до 1373. године област је била у саставу средњовековно Прво бугарско царство и Друго бугарско царство.
Крајем 14. века област Куле је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.
Мировним уговором 1878. године, град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Пописано је 1894. године у том месту 3719 становника.
Становништво уреди
Према подацима пописа из 2021. године Кула је имала 2.394 становника док је према попису из 2011. било 3.226 становника што је мање за 25,79%.[1] Већину становништва чине Бугари.
Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Претежан вероисповест месног становништва је православна.
Референце уреди
- ^ „НАСЕЛЕНИЕ ПО СТАТИСТИЧЕСКИ РАЙОНИ, ОБЛАСТИ, ОБЩИНИ, НАСЕЛЕНИ МЕСТА, ПОЛ И ВЪЗРАСТ”. infostat.nsi.bg (на језику: бугарски). Приступљено 27. 11. 2022.
- ^ „Етнички састав Бугарске према попису из 2011. по насељима”. pop-stat.mashke.org (на језику: бугарски).
