Кућа породице Карамата
Кућа породице Карамата је непокретно културно добро. Представља Споменик културе од великог значаја за Београд и налази се у Земуну у улици Караматина бр. 17.[1] Зграда представља један од најзначајнијих споменика старог језгра Земуна.[2] Решењем Републичког завода, Кућа породице Карамата проглашена је 1950.[3] године за споменик културе, а за културно добро утврђена је 1979. године.[4]
| Кућа породице Карамата | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Земун-Београд, Србија Караматина бр.17
|
| Координате | 44° 50′ 48″ N 20° 24′ 42″ E / 44.84667° С; 20.41167° И |
| Статус | Културно добро од великог значаја |
| Саграђена | 1793/1827. |
| Број спратова | 1 |
| Вредност | 8.000 форинти (1795) |
Компаније
| |
| Архитекта | непознат |
| Власник | породица Карамата |
_1.jpg)
Историја уреди
Кућа породице Карамата саграђена је 1763. за земунског трговца Кузмана Јовановића.[5] Кућу је 1779. откупио Димитрије Карамата, досељеник из Катранице из тада турске Јегејске Македоније (данас Пирги у Грчкој), за 4.000 форинти.[2] Од тада па све до данас, зграда се налази у власништву породице Карамата, чија седма генерација и даље живи у њој.[6]
Највиши део зграде подигао је првобитни власник. Јован Карамат, син Димитрија, надзидао је 1827. године спрат на средњем делу куће и извршио адаптацију зграде у целости. Из тога времена је јединствена фасада с капијом изнад које стоји година 1827. На плановима Земуна с краја 18. века зграда има данашњи габарит. Градитељи куће за сада су непознати, а нема ни оригиналних планова.[2]
Опис уреди
Кућа се састоји из три дела: приземног, једноспратног са једноставним кровом и једноспратног са подрумом и мансардним кровом. Сва три дела повезана су јединствено обрађеном фасадом и имају заједнички главни улаз. Фасада је обликована у духу класицизма и ампира, док зграда у целини има одлике типичне барокне градске стамбене куће. Ранија барокна капија била је на источном делу зграде.[2] Има очуван ентеријер са стилским намештајем, предметима примењене уметности и породичним портретима из 18. и 19. века, радовима познатих српских сликара Георгија Тенецког и Павела Ђурковића.
Значајне личности и догађаји везани за Кућу породице Карамата уреди
За време аустро-турског рата, септембра 1789. године, у Кући породице Карамата одсео је цар Јосиф II, са званичном титулом Цар Светог римског царства. Јосиф II је био син Марије Терезије и брат Марије Антоанете, супруге француског краља Луја XVI убијеним у француској револуцији. Уз Јосифа је био и његов нећак престолонаследник Фрања (касније цар Фрањо II). Ту је одржан ратни савет на којем су учествовали поред Јосифа II и фелдмаршали Лаци и Лаудон. У част цара, је касније на плафону велике собе на првом спрату постављен, у дрвету резан и обојен, грб са двоглавим аустријским орлом и симболима монархије, вероватно дело домаћег »пилтора».[7][8]
За време Српског покрета 1848.49 године, у јесен 1848. године у кући је становао, заједно са главним одбором, патријарх српски Јосиф Рајачић, црквен и политички старешина војвођанских Срба тог времена, и у њој су одржаване седнице Главног народног одбора Српске Војводине, у ком је Атанас Карамата био касир (данас ранг министра финансија). На првом асигнату од 13. августа 1848. године, и свим каснијим, на десној страни је потписан председатељ Јован Шупљикац, а лево Атанасије Карамат. У њој је, поред других познатих личности, боравио и Вук Стефановић Караџић са ћерком Мином и Бранко Радичевић.[6][3]
Конзерваторски радови уреди
Градитељи куће за сада су непознати, а нема ни оригиналних планова. Зграда је детаљно снимљена октобра 1936. године[3] Конзерваторски радови на објекту изведени су 1967. године. Готово четири деценије касније, 2006. године, урађена је и санација влаге.[5]
Галерија уреди
-
Панорама куће породице Карамата -
Изглед из Караматине улице -
Изглед са дунавске стране -
Детаљ са годином градње (1763) -
Три прозора са различитом бордуром и година изградње на фасади -
Изглед предње фасаде са капијом -
Детаљ, улазна врата -
Детаљ улазних врата са ознаком културне баштине -
-
Ознака културне баштине -
Ознака културне баштине -
Кућа породице Карамата -
Кућа породице Карамата
_01.jpg)
.JPG)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Кућа породице Карамата”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика града Београда. Приступљено 23. 10. 2018.
- ^ а б в г Шкаламера, Жељко (1967). Старо језгро Земуна II. Београд: ЗЗСКГБ.
- ^ а б в Дабижић 2010, стр. 1-4
- ^ Службени гласник СРС бр. 14/79
- ^ а б „Кућа породице Карамата”. Споменици културе у Србији. САНУ. Приступљено 23. 10. 2018.
- ^ а б Досије споменика културе завод за заштиту споменика културе града Београда СК - 22.
- ^ Ж. Јевремовић. Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935.
- ^ Б. Вујовић. Београд – културна ризница, Београд, 2003.
Литература уреди
- Ж. Јевремовић. Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935.</ref><ref name=" Београд – културна ризница">Б. Вујовић. Београд – културна ризница, Београд, 2003.
- Дабижић, Александра (2010). Кућа породице Карамата = (PDF). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда. ISBN 978-86-81157-46-6. Приступљено 24. 10. 2018.
