Кључ (Унско-сански кантон)
Кључ је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 4.898 лица.[1]
Кључ | |
|---|---|
 Панорама Кључа | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Кључ |
| Становништво | |
| — 2013. |  4.898 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 02″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53398° С; 16.77475° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Кључ Кључ на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79280 |
| Позивни број | 037 |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787, када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа.[3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[4]
Други свјетски рат уреди
Град Кључ, а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.[5]
У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.[6]
Становништво уреди
| Састав становништва – насеље Кључ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[7] | 1991. | 1981.[8] | 1971.[9] | ||||
| Укупно | 4 898 (100,0%) | 7 869 (100,0%) | 4 948 (100,0%) | 3 426 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 4 641 (94,75%) | 3 036 (38,58%)1 | 1 629 (32,92%)1 | 1 709 (49,88%)1 | |||
| Срби | 86 (1,756%) | 4 107 (52,19%) | 2 097 (42,38%) | 1 387 (40,48%) | |||
| Муслимани | 36 (0,735%) | – | – | – | |||
| Босанци | 35 (0,715%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 25 (0,510%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 20 (0,408%) | 181 (2,300%) | 169 (3,416%) | 214 (6,246%) | |||
| Роми | 18 (0,367%) | – | – | – | |||
| Албанци | 12 (0,245%) | – | 22 (0,445%) | 7 (0,204%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 10 (0,204%) | – | – | – | |||
| Непознато | 10 (0,204%) | – | – | – | |||
| Словенци | 3 (0,061%) | – | 3 (0,061%) | 4 (0,117%) | |||
| Југословени | 1 (0,020%) | 419 (5,325%) | 980 (19,81%) | 69 (2,014%) | |||
| Остали | 1 (0,020%) | 126 (1,601%) | 15 (0,303%) | 21 (0,613%) | |||
| Црногорци | – | – | 30 (0,606%) | 14 (0,409%) | |||
| Мађари | – | – | 2 (0,040%) | – | |||
| Македонци | – | – | 1 (0,020%) | 1 (0,029%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене уреди
Извори уреди
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013”. Агенција за статистику БиХ. 5. 11. 2013. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
- ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, стр. 159. Нови Сад.
- ^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182.
- ^ Ђорђе Мачкић, свештеник из Кључа, 20. 8. 1947. године.
- ^ Владимир Д. Бањац, свештеник из Горњег Рибника, 14. 9. 1947. год.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе уреди
- Званична страница општине Кључ (језик: бошњачки) (језик: енглески)
