Лав I (византијски цар)
Лав I (лат. Caesar Flavius Valerius Leo Augustus; 401—474), био је цар Византије од 457. до 474. Познат је и под именом Лав Трачанин. Био је последњи у серији царева, које је Алан Аспар, главни командант армије, поставио на трон. Крунисање цара Лава 7. фебруара 457. године било је прво познато крунисање, које је извео патријарх Константинопоља.[1][2][3]
| Лав I (Лав Трачанин) | |
|---|---|
 Лав I | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Лав Марцел (по ређењу) Флавије Валерије Лав Август (као цар) |
| Датум рођења | 401. |
| Место рођења | Тракија или Дакија, |
| Датум смрти | 18. јануар 474. (73 год.) |
| Место смрти | Источно римско царство |
| Породица | |
| Супружник | Елија Верина |
| Потомство | Аријадна, Leontia Porphyrogenita |
| Династија | Лавова династија |
| Византијски цар | |
| Период | 7. фебруар 457 — 18. јануар 474. |
| Претходник | Маркијан |
| Наследник | Лав |
Лав I је направио савез са Исавријанцима, да би елиминисао Аспара, који је са Остроготима држао превише власти у царству. Цена савезништва са Исавријанцима је било венчање његове кћерке са Тарасикодисом, вођом Исавријанаца, који је као Зенон постао цар 474. Због јако много варвара у војсци, овладали су јаки антигермански осећаји у царству, па 471. године цар Лав то користи да се реши Аспара и убија га.
Током владања цара Лава, Балканом су харали Западни Готи и Хуни. Ипак ти варвари нису успевали да заузму Константинопољ због зидина, које су поново изграђене и учвршћене у доба цара Теодосија II, а и због недостатака одговарајућих опсадних справа.
Његова владавина је имала утицај на Западно римско царство. Поставио је Антемија 467. године за цара Западног римског царства. Покушао је да прегази Вандале 468. године, али та експедиција је завршила поразом због издаје и некомпетентности Василиска. Тај пораз је исцрпио царство и губитком људства и финансијски.
Допринос цара Лава историји Запада је био ненамеран. Теодорик Велики је образован и обучаван на двору цара Лава. Ту је научио војну тактику и начин владања царством, што му је послужило кад је после смрти цара Лава постао краљ Острогота. Цар Лав је такође издао Лавов законик.
Умро је од дизентерије 18. јануара 474. године. Наследио га је унук Лав II, Зенонов син.
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Спољашње везе уреди
