Лазар Комарчић
Лазар Комарчић (Глог[1][2], Прибој, 9/21. јануар 1839 — Београд, 9/22. јануар 1909) био је српски новинар и књижевник.[3] Понекад је писао под псеудонимом Дегиљ.
Лазар Комарчић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 21. јануар 1839. |
| Место рођења | Глог Османско царство |
| Датум смрти | 22. јануар 1909. (70 год.) |
| Место смрти | Београд Краљевина Србија |
Биографија уреди
Као дете се преселио у Ваљево и тамо радио као шегрт, зидар и сеоски механџија.[3] Завршио је учитељску школу и добио учитељско место у Липама код Смедерева.[3] Као новинар, најпре је сарађивао у листу Србија око кога се седамдесетих година окупљала напредна омладина Србије, а затим и у листовима Будућност, Исток, Нови Завет и Видело. Покренуо је и сопствени лист Збор у Крагујевцу 1875. године, и у њему износио своје политичке погледе који су тада били под утицајем социјалистичке мисли Светозара Марковића.[4] Након тога враћа се у Београд и добија уредничко место у листовима „Будућност”, „Нови завет”.[4] Године 1880. постављен је за коректора Државне штампарије у Београду, а 1881. године за уредника листа Видело[3].
Написао је 1902. први српски научно-фантастични роман Једна угашена звезда[5], који се уз драму Драгутина Илића После милијон година (1889) сматра за темељ модерне српске научне фантастике.[6]
Роман Један разорени ум је 1893. наградила је Српска краљевска академија, а запажена је била и збирка приповедака Записник једног покојника. Написао је и романе Драгоцена огрлица (1880), Два аманета (1893), Просиоци (1905). Ови романи имају криминалистички заплет и спадају међу прве такве врсте на српском језику.[7] Целокупно књижевно дело Лазара Комарчића није искључиво научно фантастично, већ има и особине романтичарске и реалистичке књижевности.[8]
За разлику од Жила Верна и Х. Џ. Велса готово да је потпуно заборављен.
Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ које је основано 1981. године негује научну фантастику и за име свог друштва је узело име једног од првих људи који су писали научну фантастику у српским и јужнословенским крајевима.[9]
Библиографија уреди
Романи уреди
- Драгоцена огрлица, 1880.
- Два аманета, 1893.
- Један разорени ум, 1893.
- Мој кочијаш : слике 1883 године, 1887.
- Једна угашена звезда, 1902.
- Просиоци, 1905.
- Мученици за слободу, 1907.
Збирке приповедака уреди
Приповетке Лазе Комарчића, 1894. које садрже приче:
- Записник једног покојника
- Последње збогом
- Шах-мат!
Остало уреди
Испод Букуље
Референце уреди
- ^ „Павле Зелић, Владимир Лазовић: Лазар Комарчић — пионир научне фантастике у Србији”. web.archive.org. 30. 4. 2010. Архивирано из оригинала 30. 04. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2019.
- ^ „Лазар Комарчић маштом наткрилио време | Politikin Zabavnik”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 17. 2. 2019.
- ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 366.
- ^ а б „ЈЕДНА УГУШЕНА ЗВЕЗДА”. politikin-zabavnik.co.rs. Приступљено 31. 1. 2022.
- ^ Živković, Zoran (1990). Enciklopedija naučne fantastike 1 (A-Lj). Beograd: Prosveta. стр. 375—376.
- ^ Дамјанов, Сава. „Српска фантастика од средњег века до постмодерне”. Ур.: Радуловић, Оливера. Тумачења књижевног дела и методика наставе. Део 1. стр. 141.
- ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 61. Артур Конан Дојл издање на српском језику, 2. јун 2010.
- ^ Јовић, Бојан (2006). Рађање жанра : почеци српске научно-фантастичне књижевности. стр. 27. ISBN 978-86-7095-107-5.
- ^ „O DRUŠTVU”. emitor.rs. Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2022.
