Лајош Зилахи

мађарски писац 20. века

Лајош Зилахи (мађ. Zilahy Lajos; Нађсалонта, Трансилванија , 27. март 1891Нови Сад, 1. децембар 1974) био је мађарски писац и драматург.[1] Један је од водећих, ако не и најчитанији прозни мађарски аутор двадесетог века.

Лајош Зилахи
Лајош Зилахи на поштанској маркици Србије
Лични подаци
Пуно имеЛајош Зилахи
Датум рођења(1891-03-27)27. март 1891.
Место рођењаНађсалонта, Аустроугарска
Датум смрти1. децембар 1974.(1974-12-01) (83 год.)
Место смртиНови Сад, СФРЈ
ОбразовањеУниверзитет Лоранд Етвош
Књижевни рад
Најважнија делаАрарат
Заробљеници

Потпис

Биографија уреди

Рођен је у Салонти, Трансилванија, тада део Краљевине Мађарске. Студирао је право на Универзитету у Будимпешти[1] пре него што је послат на Источни фронт током Првог светског рата,[2] где је био рањен. После рањавања 1916. је напустио фронт и од тада радио као новинар.[1]

О својим искуствима са ратишта потресно сведочи у роману „Заробљеници“ (мађ. Két fogoly). Његово најпознатије дело је „Арарат“, део трилогије, а најпотресније „Самртно пролеће“. Његовим делима провејава дух аристократске Мађарске, односно Аустроугарске, а изузетно живим описима успева да гане читаоца.

Он је такође био активан и на филму.[3]Основао је и своју филмску кућу.[1] Његов роман из 1928. Нешто плута на води екранизован је два пута. Његова представа Генерал снимљена је као филм под називом Врли син 1930. и као Побуњеник 1931.

Неколико његових романа је преведено на бугарски, хрватски, дански, холандски, чешки, енглески, естонски, фински, француски, немачки, италијански, јапански, пољски, румунски, српски, словачки, шпански, шведски и турски. Едиција његових кратких прича доступна је на шпанском, неке од његових приповедака преведене су на бугарски, хрватски, енглески, естонски, француски, немачки, италијански, пољски, португалски, словачки, шпански и шведски, а неки од његових песама на немачки.

Од 1948. године је живео у Сједињеним Америчким Државама, у емиграцији. Крајем педесетих је често боравио у Новом Саду где је купио кућу. Само једном, 1973. године је посетио Будимпешту. Планирао је да се врати у Мађарску, али га је смрт у томе спречила.[1]

Лајош Зилахи је сахрањен на будимпештанском гробљу Керепеши.

Изабрани романи уреди

  • Заробљеници (1926)
  • Вода нешто носи (1928)
  • Дезертер (1931)
  • Кад душа замире (1932)
  • Освета оружја (1936)
  • Арарат (1947)
  • Разбеснели анђео (1953)
  • Пурпурни век (1965)

Референце уреди

  1. ^ а б в г д „ЗИЛАХИ Лајош (Lajos Zilahy)”. snp.org.rs. Приступљено 22. 1. 2022. 
  2. ^ „Zilahy, Lajos”. Howard Gotlieb Archival Research Center. Boston University. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 27. 12. 2008. 
  3. ^ „Lajos Zilahy”. imdb.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2022. 

Спољашње везе уреди