Лединачко језеро

некадашње мало вештачко језеро на Фрушкој гори

Лединачко језеро (језеро Сребро) је било мало вештачко језеро на Фрушкој гори, у близини насеља Стари Лединци код Новог Сада.

Лединачко језеро
Некадашњи изглед језера
Координате45° 09′ 54″ С; 19° 48′ 14″ И / 45.164991° С; 19.803825° И / 45.164991; 19.803825
Земље басена Србија
Лединачко језеро на карти Србије
Лединачко језеро
Лединачко језеро
Водена површина на Викимедијиној остави
Поглед са висине на Лединачко језеро
Масовно крштење на Лединачком језеру које је организовала Српска православна црква у мају 2006. године

Порекло уреди

Језеро је настало током НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, када су оштећене пумпе напуштеног каменолома Сребро престале да пумпају воду из каменолома. Подземне воде, као и воде из две речице, Лукиног свеца и Сребрног потока, почеле су да пуне каменолом, чиме је настало језеро.

Особине уреди

Језеро је заузимало површину од 4 ha и скоро са свих страна је било окружено стрмим литицама. Лединачко језеро је било облика пасуља, дугачко око 400 m, а највећа ширина је била око 100 m. Просечна дубина била је 15 m, а највећа 50 m. Налазило се на надморској висини од 300 m. Вода на површини била је зелена и чиста, због константног дотока из притока, а хладна током летњих месеци.

Историја уреди

Крајем 1990-их и почетком 2000-их година, права на експлоатацију језера су била предмет расправе у којој су учествовали месна заједница, град Нови Сад, рударско предузеће Алас регистровано у Раковцу и јавно предузеће које је руководило националним парком Фрушка гора. Због нејасних одлука општине и суда, постојала је могућност да језеро одмах нестане, пошто је рударско предузеће захтевало назад свој каменолом, а језеро се чинило нестабилним због могућег изливања воде.

Управа националног парка Фрушка гора је порекла гласине из 2006. године да су права на коришћење каменолома продата неком аустријском предузећу, пошто је Скупштина Војводине већ усвојила план да сачува језеро. На крају су расправе завршене у корист очувања језера.

Будућност језера је неизвесна. У периоду од 2001. до 2006. године, уз њега је било мало туристичко одмаралиште, а месна заједница Стари Лединци и предузеће које управља одмаралиштем имали су жељу да прошире туристичку понуду. Међутим, јуна 2006. године одрон са литица је повредио неколико пливача, а јавни приступ језеру је забрањен. На крају, Републичка инспекција за заштиту животне средине је наредила да се језеро одмах испразни (пошто наредба из 2002. године није извршена), јер је ниво воде дошао до врха и почео да се излива. Такође, Републички биро за заштиту животне средине је изразио мишљење да се прво обустави експлоатација камена, уз радове на заштити и очувању природе и да се намена језера промени у рекреативну. Становници Лединаца борили су се неколико година за очување језера, организујући протесте против његовог исушивања. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011)

Језеро је испражњено током лета 2009. године, [1][2] а фирма Алас ће у наредних осам до десет година експлоатисати камен из каменолома у ком је језеро настало. Након тога требало би да се поново упумпа вода и оформи језеро. [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011) Замишљено је да будуће језеро чини центар новог парка природе, у којем ће постојати излетиште, плажа, спортски терени за кошарку и фудбал, бициклизам и спортско пењање. [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011)

Занимљивости уреди

2003. Здравко Чолић је снимио спот за своју песму Ао, ноно бијела на Лединачком језеру.

На језеру су снимане сцене за филмове Пад у рај (2004), Ми нисмо анђели 3: Рокенрол узвраћа ударац (2006) и Чарлстон за Огњенку (2008).

У организацији Српске православне цркве на Лединачком језеру су обављана масовна крштења верника.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ MIRKOVIĆ, Z. (15. 7. 2009). „Isušuju Ledinačko jezero”. Press. Приступљено 16. 8. 2009. [мртва веза]
  2. ^ Pavlica, Maja (3. 8. 2009). „Jezero isušili, ali od obilaznice ni traga”. Blic. Приступљено 16. 8. 2009. [мртва веза]

Литература уреди

  • Милорад Куљић, Кроз Старе Лединце - туристички водич, Стари Лединци, 2008.

Спољашње везе уреди