Леонид Шејка

југословенски архитекта и сликар

Леонид Шејка (19321970) био је српски архитекта и сликар. Био је један од оснивача уметничке групе Медијала и учествао је на свим изложбама групе до 1970. године. Његова дела блиска су надреализму а на њима је заступљена богата симболика и дубока интелектуалност.

Леонид Шејка
Леонид Шејка сликар
Лични подаци
Пуно имеЛеонид Трофимович Шејка
Датум рођења(1932-04-24)24. април 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти15. децембар 1970.(1970-12-15) (38 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Биографија уреди

 
Леонид Шејка: Тераса тигра (1969)

Леонид Шејка, рођен је 24.04. 1932. године у Београду, од оца Трофима Васиљевича Шејке, који је дошао из Украјине након слома царске Русије и мајке Катарине Зисић, родом од ваљевске цинцарске породице Зисијадис.[1] После завршене Руске основне школе, четири разреда гимназије и средњотехничке школе (одсек архитектуре) 1949., дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1960. године[2]. Сликарством се бавио од 1950. године. Био је један од оснивача и теоретичара групе Балтазар, која је прерасла у групу МЕДИАЛА 1957. год. Од 1961. био је члан УЛУС-а. Први пут групно излаже 1953. године, а прву самосталну изложбу приредио је у београдској Галерији Графички колектив, 1958. године.

Шејка је радио и скулптуру, затим објекте, илустрације књига, сценографију, а бавио се и ванликовним експериментима и теоријом. Поред низа чланака публикованих у часописима (Видици, Поља, Разлог, Данас, Студент и Уметност), објавио је Трактат о сликарству за који је 1965. године добио Нолитову награду. Изградио је врло сложено дело које полази од искуства надреализма и дадаизма, да би од 1960. формирао индивидуални израз у коме је био посебно заокупљен проблемом улоге предмета у структури сликарске представе.

Учествовао је у раду ликовних колонија у Сићеву 1966. и у Почитељу 1969. године. У лето 1967. путује у Минхен, Салцбург и Берн; а у пролеће 1968. у Цирих и Франкфурт, да би преко лета исте године обишао Италију све до Напуља и Помпеје. До краја живота боравио је у Цириху, Берну и Паризу а путовао је и у Енглеску и Холандију.

Излагао је на 72 колективне изложбе широм Југославије и иностранству и имао је 15 самосталних изложби у Београду, Минхену, Цириху, Базелу и Берну у периоду од 1958-70. године.

Шејкин опус се може поделити у пет основних тема којима се бавио: - „Мултипликација предмета“, „Ђубришта“, „Складишта“, „Ентеријери“ и „Мртве природе“.

Умро је у Београду, 15. децембра 1970. године.

Медиала уреди

Године 1957, са групом сликара — основао је групу „Медиала“. коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. Свим члановима Медијале била је заједничка једна једина идеја: бескрајна љубав према уметности и бескрајно веровање у њене свеукупне моћи. Чланови Медиале су били: (Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Синиша Вуковић, Коста Брадић, Урош Тошковић, Миодраг Дадо Ђурић, Љуба Поповић, Владимир Величковић, Милић Станковић, Милован Видак, Светозар Самуровић и Владан Радовановић).

Прва изложба под називом „Медијална истраживања“ одржана у галерији Графички колектив а излагали су Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Владан Радовановић.

Група Медиала је имала 12 изложби.

Библиографија уреди

  1. Леонид Шејка, Трактат о сликарству, Нолит, Београд, 1964.,
  2. Leonid Šejka, Grad-Djubrište-Zamak, Književne novine, Beograd, 1982.,

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Hellasije (2019-04-11). „Leonid Šejka Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 2022-12-26. 
  2. ^ Архитектура у 20. веку Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2014), Приступљено 10. 4. 2013.

Литература уреди

  • Čudina, Marija (2005). Leonid Šejka Knjiga za razgledanje. Zagreb: Ex-libris. ISBN 978-953-6310-70-8. 
  • Đorić, Dejan. Leonid Šeljka. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-7549-704-2. 
  • Marković, Srđan (1993). Leonid Šeljka i Mediala. Niš: PROSVETA. ISBN 978-86-7455-10-5 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Маџаревић, Градимир. Медиала. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-7549-550-1 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  • L.Šejka, M.Protić, I.Subotić, Muzej savremene umetnosti, Šejka: retrospektivna izložba 1952-1970., Muzej savremene umetnosti Beograd, oktobar-novembar 1972, МСУ, Београд, 1972.,
  • Kulturno-prosvetna zajednica Požarevac, Braničevo, Томови 13-14, Kulturno-prosvetna zajednica Požarevac, Požarevac, 1967.,
  • Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965.,
  • Протић, Б. Миодраг, Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе, Нолит, Београд, (1970),
  • Jovan Janićijević, Kulturna riznica Srbije, IDEA, Beograd, 1996.,
  • Miodrag B. Protić, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1965.,
  • L.Šejka, S.Bošnjak, Šejka pre Šejke-Šejka ka Šejki: Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, 30.III 1983, Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić", Beograd, 1983.,
  • Ivanjicki, Olja; Šejka, Leonid Trofimovič; Silvia Monros-Stojaković (1994). Ogledalo ljubavi: prepiska Olja-Šejka. Beograd: Silmir. ISBN 978-86-7014-001-1. 
  • Dijana Metlić, Katalog za izložbu Lreonid Šejka-80 godina od rođenja Galerija HAOS, Beograd, mart-april 2012.,
  • Enciklopedija Britanika, knjiga 10, strana 190., Šejka Leonid, Politika-Narodna knjiga, Beograd. 2005. ISBN 978-86-331-2121-7.,
  • Квас, Милана (2007). „Врт са рачвастим стазама” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. LIV: 343—357. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018. 

Спољашње везе уреди