Лесна зараван
Лесне заравни су еолски елементи рељефа у дну Панонског басена.
Настанак уреди
Настале су навејавањем и таложењем фине лесне прашине жуте боје обично на местима где су постојале препреке у правцу дувања ветра. Стрмо се издижу изнад алувијалних равни, а даље су благо заталасане. Висина одсека најчешће се креће од 20 до 30 m, а ређе и до 60 m, што обично представља и дебљину лесних наслага.
Лесне заравни су навејане за време глацијалних стања и то у зимским временима. Велике панонске реке таложиле су песак и муљ у својим коритима док су у јесен и зиму ветрови разносили песак и муљ стварајући лесне заравни. Зиме глацијалних периода биле су сиромашне снегом, то је био посебан случај у ниским депресијама које су биле опкољене.[1]
Лесне заравни у Војводини уреди
- Бачка (Телечка) лесна зараван
- Tителски брег
- Сремска (Фрушкогорска) лесна зараван
- Јужнобанатска лесна зараван
- Тамишка лесна зараван
Од свих лесних заравни могла се утврдити прелесна топографија. Сремска лесна зараван је навејана око Фрушкогорског гребена.
На јужном ободу Бачке лесне заравни у Новом Сивцу лес је у нижим деловима глиновит, а југоисточно од Старог Сивца песковит.[1]
Референце уреди
- ^ а б Makar, A. B.; McMartin, K. E.; Palese, M.; Tephly, T. R. (jun 1975). „Formate assay in body fluids: application in methanol poisoning”. Biochemical Medicine. 13 (2): 117—126. ISSN 0006-2944. PMID 1. doi:10.1016/0006-2944(75)90147-7.