Лига социјалдемократа Војводине

Лига социјалдемократа Војводине (скраћено ЛСВ) аутономашка је политичка странка у Србији. Актуелни председник странке је Бојан Костреш, који је наследио Ненада Чанка.[1]Сепаратистичка је странка која се залаже за већу аутономију Војводине у Србији.

Лига социјалдемократа Војводине
СкраћеницаЛСВ
ПредседникБојан Костреш
Потпредседници
  • Бранислав Богарошки
  • Дејан Чапо
  • Роберт Колар
ОснивачНенад Чанак
Коалиција
Основана14. јул 1990. (1990-07-14)
СедиштеНови Сад
Идеологија
Политичка позицијалеви центар
Европска странкаЕвропски слободни савез
Боје
  •   плава
  •   жута
  •   зелена
Народна скупштина
0 / 250
Скупштина АП Војводине
5 / 120
Застава странке
Веб-сајт
www.lsv.org.rs

Историја

 
Лого Лиге социјалдемократа Војводине до 2009. године

На парламентарним изборима 2007. године је у коалицији са ЛДП-ом, ГСС-ом и СДУ-ом освојила 4 посланичка места у Народној скупштини Србије.

На парламентарним изборима 2008. године је у саставу Коалиције за европску Србију освојила 5 посланичких места у Скупштини.

На парламентарним изборима 2012. године је у саставу коалиције Избор за бољи живот освојила 5 посланичких места у Скупштини.

На ванредним парламентарним изборима 2014. године странка је изашла на изборе у коалицији са странком, Новом демократском странком — ЗелениЗеленим Србије, Заједно за Србију Душана Петровића, Демократском заједницом војвођанских Мађара, Заједно за Војводину и Демократском левицом Рома. РИК-у је била пријављена под редним бројем 11. под именом „Борис Тадић — Нова демократска странка — Зелени, ЛСВ — Ненад Чанак, Заједно за Србију, VMDK, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома”, странка је освојила шест посланичких места у Скупштини Републике Србије.

Идеологија

Позиционирана на левом центру на политичком спектру.[2][3] Углавном је оријентисана на аутономизам,[4][5][6] иако је класификована и као социјалдемократска[4][7][8] и регионалистичка.[9] Представља се као мултиетничка странка, а раније се залагала за стварање Републике Војводине.[10] Такође подржава феминизам и антифашизам.[11] Залаже се за приступање Србије Европској унији,[12][13] док се многи чланови ЛСВ залажу и за признање независности Републике Косово.[14]

У Парламентарној скупштини Савета Европе ЛСВ је била повезана са Групом социјалиста.[15]

Циљеви

Залаже се за „право аутономног одлучивања о темељним пословима Војводине у оквиру Србије”, које је наводно укинуто после јогурт револуције 1988. и после уставних промена из 1990. године, које су наводно умањиле аутономију Војводине на „протоколарни минимум”.[16]

У децембру 1998. прогласила је да је њен политички циљ успостављање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије.[16] Последњих година углавном је одустала од идеје о Републици Војводини, али се и даље залагала за већи степен аутономије покрајине. У новембру 2011. функционерка Александра Јерков изјавила је да „Војводини треба више надлежности”, али да „нема потребе да буде република”.[17]

Председници

Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Ненад Чанак   1959— 14. јул 1990. 19. новембар 2022.
2. Бојан Костреш   1974— 19. новембар 2022. данас

Види још

Референце

  1. ^ „Bojan Kostreš novi predsednik LSV - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-11-19. Приступљено 2022-11-19. 
  2. ^ „Serbia”. European Forum for Democracy and Solidarity (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06. 
  3. ^ Political handbook of the world 2012. Tom Lansford. Los Angeles: Sage. 2012. ISBN 978-1-4522-3434-2. OCLC 794595888. 
  4. ^ а б Orlović, Slaviša (2016). Socijalna demokratija u Evropi i koncept "dobrog društva" (на језику: српски). Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. ISBN 978-86-83767-55-7. 
  5. ^ Dević, Ana (2002). „Prospects of multicultural regionalism as a democratic barrier against ethnonationalism: The case of Vojvodina, Serbia's Multiethnic Haven”. Center for Development Research (на језику: енглески): 23. doi:10.22004/AG.ECON.18756. 
  6. ^ Dragojević, Mila (2016). The politics of social ties : immigrants in an ethnic homeland. London: Routledge. стр. 111. ISBN 978-1-315-55424-2. OCLC 958106949. 
  7. ^ Anastasakis, Othon (2017-04-19). „The five 'infections' of the social democratic 'family' in the Western Balkans”. openDemocracy (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06. 
  8. ^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia”. Parties and Elections in Europe. Архивирано из оригинала 27. 03. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2020. 
  9. ^ Political autonomy and divided societies : imagining democratic alternatives in complex settings. Alain Gagnon, Michael Keating. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. 2012. стр. 196. ISBN 978-0-230-36532-2. OCLC 812516096. 
  10. ^ Vance, Charles (2006). Managing a global workforce : challenges and opportunities in international human resource management. Yongsun Paik. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. стр. 426. ISBN 978-0-7656-2016-3. OCLC 169862710. 
  11. ^ Spalović, Dejan (2021-05-04). „Gde je nestala radnička levica”. Politika (на језику: српски). Приступљено 2022-03-06. 
  12. ^ „Political Parties: Serbia”. European Social Survey. 3. 2020. 
  13. ^ Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation. 
  14. ^ „Čanak na sastanku sa Kurtijem pitao za sudbinu nestalih na Kosovu”. N1. Приступљено 2. 9. 2023. 
  15. ^ „Mr Bojan KOSTREŠ (Serbia, SOC)”. Parliamentary Assembly of the Council of Europe. Приступљено 29. 7. 2023. 
  16. ^ а б Enciklopedija Novog Sada, knjiga 13, Novi Sad, 1999, pages 40-41.
  17. ^ „Traži da Vojvodina bude republika”. 

Спољашње везе