Лирска апстракција

Лирска апстракција је појам који се примењује на једну суштинску тенденцију у модерном апстрактном сликарству која, за разлику од геометријске апстракције, има изразито ескпресиван карактер. Сво гестуално или неформално сликарство (енформел), као ташизам или акционо сликарство – које зачињу Вулс и Полок – у себи имплицитно садржи концепт лирске апстракције. Основу ове лирско-скспресивне апстракције чине, с једне стране ритмичка хармонија слике код Кандинског, а с друге, гестуално и спонтано сликарство надреалистичког аутоматизма.

Композиција бр. 4, Василиј Кандински, 1911. (уље на платну)

Историја уреди

Лирски апстракција обухвата два правца који су спојени али различити и то после Другог светског рата у Европи модерне уметности 1940-их и 1960-их с једне стране и уметности у Америци 1960-их и 1970-их година на другој страни.

Литература уреди

  • Murken-Altrogge, Christa / Murken, Axel Hinrich; Prozesse der Freiheit – Vom Expressionismus bis zur Soul and Body Art ; Köln. 1985. ISBN 978-3-7701-1756-7.
  • Lyrical Abstraction, Ausstellungskatalog, Whitney Museum of American Art, New York 1971
  • Lyrical Abstraction, Ausstellungskatalog, the Aldrich Contemporary Art Museum, Ridgefield, Connecticut 1970.

Види још уреди

Спољашње везе уреди