Логор Адил Бешић је био логор за Србе, смјештен у касарни бивше Југословенске народне армије (ЈНА) „27. јули“ /“Адил Бешић“ у Бихаћу. Налазио се изнад стадиона Фудбалског клуба Јединство Бихаћ у близини бихаћког аеродрома. Касарна је служила као логор, али и сабирни центар за заробљене припаднике Војске Републике Српске (ВРС), Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС), Војске Републике Српске Крајине (ВРСК) и цивиле у периоду од 1994—1996. године.[1]

Функционисање логора уреди

Заробљеници су затварани у складиште, подрумске просторије, лимени хангар, посебну просторију звану притвор, вешерај (према свједочењима заробљених лица за заробљенике су се користиле четири просторије: три мање у које је затварано по 10—15 лица и једна већа у којој је затворено 30 лица. У овај логор су довођени и заробљеници из других мјеста заточења, поготово из осталих мјеста заточења са подручја г/о Бихаћ, као и послије освајања мјеста/општина Сански мост, Босанска Крупа, Босански Петровац те дијелова општине Цазин од стране АрБиХ у септембру и октобру 1995. године. Логор је био под контролом Армије Босне и Херцеговине (АБиХ). Управник је био Ђулић Елвир-„Ђук“ до 10. октобра 1995. године, а његов замјеник је био Кауковић Хусеин-Каук. Од 10. октобра 1995. године управник је био Спасић/Спахић, а његов замјеник био је чувар Хркић. Од 1. јануара. 1996. године до распшуштања логора (27. јануара.1996. године) управник притвора је био извјесни Муниб, а управник затвора и сабирног центра био је извјесни поручник Миле, Србин по националности, док су чувари били млада војска, 1976. годиште. Различити извори података (најчешће су у питању одређени спискови) говоре о различитом броју затворених лица српске националности у овом логору.[2] Касарна је функционисала као логор до 27. јануара 1996. године, дакле више од два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума .[3][4][4][5][6][7][8]

Поступање према заробљеницима уреди

Према заробљеним лицима је поступано нечовјечно, окрутно и у супротности са свим међународним конвенцијама о ратним заробљеницима, поготово према заробљеницима који су имали војне чинове или су били у минобацачким јединицамаа. Методе злостављања у овом логору су биле сличне као и у осталим логорима, мада је било и метода карактеристичних само за овај логор. У суровости у поступању према заробљеницима истицали су се : Будиновић Осман-Шатирани, Кауковић Хусеин-Каук, иследник Комић Кемал, иследник Липовача Кемал, иследник Мујановић Исмет, Мустафић Емир, иследник Самарџија Љубиша, војни полицајац Талић Иран-„Аркан“, Хаџић Хајро-Словенац, стражар Хергић Бесим, командант страже Хоџић Осман, војни полицајац Будимлић-Рошасти, помоћник замјеника команданта логора Асмир-„Ацо“, извјесна Асима, неки припадници Хрватског вијећа одбране (ХВО) и други. Неки заробљеници свједоче да су их злоставали и Хркић Емир и Хркић Златко, војни полицајац. Наређења за малтретирање заробљеника је издавао официр безбједности АБиХ Ружнић Адил, који је већину заробљеника лично испитивао и пријетио им. Логор су посјећивали генерали АБиХ Делић Расим (заробљеници би били постројени, а он би их вербално понижавао и вријеђао) и Дудаковић Атиф, који је понекад и испитивао заробљенике, нарочито официре.[9][10][11][12][13] Послије изласка из логора заробљеници су имали трајне физичке и психичке посљедице и сви су били видно омршавјели (неки и до 50 килограма).[14][15][16][17] Од посљедица тортуре у логору нека лица су умрла за вријеме свог тамновања, а неки и по изласку из логора, док су неки заробљеници убијани у логору.[8][18][19][20][21][22]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Изјава А. М., 06.11.1995.
  2. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица: Затвор Бихаћ, Списак заробљеника (списак 104 заробљеника); Active population detainees notified on 04.01.1996. by Bosnian government authority in Bihac barracks (списак 48 заробљеника); Active population detainees notified on 04.01.1996. by Bosnian government authority in Bihac prison (списак 16 заробљеника); Active population detainees notified on 04.01.1996. by Bosnian government authority in Bihac (списак 2 заробљеника); Active population detainees not notified by BiH authority but active last ICRC visit in Bihac barracks (списак 8 заробљеника); Active population detainees not notified by BiH authority but active last ICRC visit in Bihac prison (списак 5 заробљеника); Active population detainees not notified by BiH authority but active last ICRC visit in Bihac hospital (списак 4 заробљеника);
  3. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Информативни разговор са Т. Н., 14.03.1995,
  4. ^ а б Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Информативни разговор са М. М., 30.01.1996.
  5. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о саслушању свједока Д. В., 15.05.1996.
  6. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о саслушању свједока Ч. С., 21.06.1997.
  7. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Извјештај о прикупљању изјаве од лица С. С., 14.03.1995.
  8. ^ а б Савезна Република Југославија, Комитет за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права, Београд, „Бихаћ – логор у бившој касарни ЈНА „27. јули“ (сада „Фадил Бешлић“) 1994.-1996.-“, октобар 1998.
  9. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Информативни разговор са Р. С., 01.02.1996.
  10. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Информативни разговор са Ж. Ш., 02.02.1996.
  11. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о саслушању свједока З. М., 12.01.2005.
  12. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о саслушању свједока Ђ. Н., 25.01.2005.
  13. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Извјештај о откривању кривичног дјела и извршиоца, 01.09.2006.
  14. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лиц Физијатријска амбуланта, Налаз и мишљење за Р. Д., 20.01.1996.
  15. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лиц Неуролошка амбуланта, Налаз и мишљење за В. Д., 19.03.1997.
  16. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лиц Психијатријска служба, Налаз и мишљење за З. М., 27.11.1996.
  17. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лиц Гастроентеролошка амбуланта, Налаз и мишљење за З. М., 04.08.1995.
  18. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лиц Гарнизонска амбуланта, Налаз и мишљење за С. С., 02.07.1996.
  19. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о саслушању свједока М. С., 27.04.2005.
  20. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Изјава К. Н., 06.07.1994.
  21. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, допуна извјештаја о откривању кривичног дјела и извршиоца против Атифа Дудаковића, 17.11.2015. ;
  22. ^ Влада Републике Српске Оперативни тим РС за тражење несталих лица, Картица несталог лица П. Ш., 30.11.2015.