Луис Езекијел Ибањез (шп. Luis Ezequiel Ibáñez; Буенос Ајрес, 15. јул 1988) је аргентински фудбалер. Игра на позицији левог бека.

Луис Ибањез
Ибањез у дресу Динама 2010.
Лични подаци
Пуно име Луис Езекијел Ибањез
Надимак Лучо
Датум рођења (1988-07-15)15. јул 1988.(35 год.)
Место рођења Буенос Ајрес, Аргентина
Висина 1,70 м
Позиција леви бек
Клупске информације
Тренутни клуб
Јарун
Број 88
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008. Бока јуниорс 2 (0)
2008—2015. Динамо Загреб 119 (13)
2013—2014. Расинг 16 (0)
2015. Ђер 11 (0)
2015—2016. Црвена звезда 31 (9)
2016—2019. Трабзонспор 10 (0)
2017—2018. Карабукспор 21 (0)
2019—2021. Зрињски 15 (0)
2021—2023. Графичар 59 (6)
2023— Јарун 8 (0)
* Датум актуелизовања: 10. јануар 2024.

Клупска каријера уреди

Ибањез је професионално почео да игра фудбал за Боку јуниорс у аргентинском првенству, а службени деби за клуб био му је 19. априла 2008. у победи против Њуел олд бојса 2:1. Ибањез је играо у још једној утакмици лиге 17. маја, опет у победи од 2:1, овај пут против Расинг клуба.

У јуну 2008. године је потписао петогодишњи уговор с Динамом из Загреба.[1] У Динаму је годинама био стандардан члан прве поставе, освојио је пет титула првака, три купа и два супер купа, наступао у Лиги шампиона, одиграо укупно 185 утакмица и постигао 19 голова. Најбољи учинак имао је у сезони 2011/12. када је на 40 такмичарских мечева девет пута затресао мрежу и забележио седам асистенција.[2]

У лето 2013. Ибањез је отишао на једногодишњу позајмицу у аргентински Расинг клуб.[3] Након истека позајмице се вратио у Динамо али након једне полусезоне је раскинуо уговор па је у јануару 2015. као слободан играч потписао уговор са мађарским Ђером.[4] Са Мађарима је остао до краја сезоне, када је клуб запао у финансијске проблеме и већина играча је напустила клуб.[5] Ибањез је за Ђер одиграо 11 првенствених утакмица.

Црвена звезда уреди

У јулу 2015. Ибањез је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[6] Ибањез је тако и постао први динамовац након Роберта Просинечког, који је прешао 1987. из Динама у Црвену звезду.[7]

У дресу Црвене звезде је током сезоне 2015/16. на 33 одигране утакмице постигао 10 голова и 15 асистенција. Освојио је шампионску титулу, био седми стрелац Суперлиге Србије са девет голова на 31 утакмици и први асистент са чак 14 успешних додавања. Нашао се у идеалном тиму шампионата, био трећи најбоље оцењени играч првенства (просек 7,12) по избору Спортског журнала, иза саиграча Катаија (7,17) и Грујића (7,30).[2] Постигао је два поготка у преокрету против Чукаричког (3:1),[8] затресао мрежу из слободног ударца у јубиларном 150. вечитом дербију (2:1),[9] одлучио сусрет у Нишу против Радничког у 84. минуту за 2:1.[10]

Са Црвеном звездом је започео и наредну сезону 2016/17. У квалификацијама за Лигу шампиона је одиграо утакмице против Валете и Лудогореца, који је након продужетака у Београду савладао црвено-беле и изборио пласман у плеј-оф квалификација за ЛШ.[2]

Турска уреди

Почетком августа 2016. потписао је уговор са турским Трабзонспором.[11] Током сезоне 2016/17. одиграо је 13 утакмица у свим такмичењима, од чега пет у националном првенству. У септембру 2017. је позајмљен позајмљен Карабукспору.[12] За овај клуб је у сезони 2017/18. наступио на укупно 22 утакмице (21 у првенству и једна у купу). Након истека позајмице, вратио се у Трабзонспор где је у сезони 2018/19. одиграо укупно 11 утакмица (пет у првенству и шест у купу). Након што му је истекао уговор, Ибањез је у мају 2019. напустио Трабзонспор.[13]

БиХ, Србија и Хрватска уреди

У септембру 2019. потписао је двогодишњи уговор са Зрињским из Мостара.[14] За две сезоне је наступио на 20 утакмица за Зрињски након чега је напустио клуб пошто му је истекао уговор.[15] У јулу 2021. потписао је за београдски Графичар.[16] Наступао је за Графичар наредне две године у Првој лиги Србије, другом нивоу такмичарског фудбала у Србији.[17] Вратио се у хрватски фудбал у јулу 2023. и потписао за тамошњег друголигаша НК Јарун из Загреба.[18]

Трофеји уреди

Динамо Загреб

Црвена звезда

Референце уреди

  1. ^ „Ибањез и службено Динамов”. Индекс.хр. 13. 6. 2008. Приступљено 13. 9. 2015. 
  2. ^ а б в „На данашњи дан: Рођен Луис Ибањез”. mojacrvenazvezda.net. 15. 7. 2018. Приступљено 1. 8. 2019. 
  3. ^ Луис Ибањез напушта Динамо и одлази у Аргентину, Индекс.хр, 31. јул 2013.
  4. ^ „Луис Ибањез пронашао клуб, играт ће до краја сезоне у мађарском Ђеру”. vecernji.hr. 28. 1. 2015. Приступљено 1. 8. 2019. 
  5. ^ „Győr zbog bankrota raspustio momčad, Zvezda želi Ibáñeza”. 24sata.hr. 22. 6. 2015. Приступљено 1. 8. 2019. 
  6. ^ „Ибањез Звездин”. ФК Црвена звезда. 7. 7. 2015. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 13. 9. 2015. 
  7. ^ ДИНАМОВАЦ ИПАК У ЗВЕЗДИ? Тијеком дана причало се како ће потписати за Партизан, спортске.јутарњи.хр, преузето 30. јун 2015.
  8. ^ „Звезда после преокрета савладала Чукарички: Ибањез донео три бода”. novosti.rs. 12. 8. 2015. Приступљено 1. 8. 2019. 
  9. ^ „Звезда славила у 150. "вечитом дербију"!”. rts.rs. 27. 2. 2016. Приступљено 1. 8. 2019. 
  10. ^ „ИБАЊЕЗ ЗА 15. ТРИЈУМФ! Звезда покорила Ниш после 14 година - 2:1”. informer.rs. 22. 11. 2015. Приступљено 1. 8. 2019. 
  11. ^ „Ибањеза дочекали као цара у Трабзону (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 4. 8. 2016. Приступљено 1. 8. 2019. 
  12. ^ „Ибањез у Карабуку”. mozzartsport.com. 8. 9. 2017. Приступљено 1. 8. 2019. 
  13. ^ „Лучо Ибањез је слободан играч”. mozzartsport.com. 25. 6. 2019. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 1. 8. 2019. 
  14. ^ „Некадашњи бек Звезде у Мостару, Луис Ибањез појачао Зрињски”. zurnal.rs. 17. 9. 2019. Приступљено 17. 9. 2019. 
  15. ^ „Ibanezovo i zvaničnom zbogom Zrinjskom”. sportsport.ba. 7. 6. 2021. Приступљено 17. 9. 2019. 
  16. ^ „Luis Ibanjez ponovo u Beogradu: Došao sam ovde jer me ljudi vole”. mozzartsport.com. 7. 7. 2021. Приступљено 7. 7. 2021. 
  17. ^ „Grafičar počeo pripreme sa 14 talenata iz Zvezde; Ibanjez se oprostio od kluba”. mozzartsport.com. 3. 7. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 
  18. ^ „Ibáñez ponovno u plavom dresu: ‘Zbog Dinama i Hajduka moram odgoditi rođendan‘”. sportske.jutarnji.hr. 7. 7. 2023. Приступљено 3. 11. 2023. 

Спољашње везе уреди