Луиз Инасио Лула да Силва

35. председник Бразила (2003—11)

Луиз Инасио Лула да Силва (порт. Luiz Inácio Lula da Silva; Гарањунс, 27. октобар 1945) је бразилски политичар и тренутни председник земље. Три пута је неуспешно конкурисао за положај председника, почевши од 1989. године. Године 2002. изабран је за председника Бразила. Функцију председника преузео је 1. јануара 2003. године. Други мандат је освојио на изборима октобра 2006. године. Његов потпредседник је био Жозе Аленкар. Наследила га је партијска колегиница Дилма Русеф. У тренутку одласка са власти имао је рекордну подршку од 80,5%.[1]

Луиз Инасио Лула да Силва
Званична фотографија Луиза Инасиа Луле Да Силве
Лични подаци
Датум рођења(1945-10-27)27. октобар 1945.(78 год.)
Место рођењаГарањунс, Бразил
РелигијаКатолик
Професијааутомеханичар
синдикални вођа
Породица
Деца5
Политичка каријера
Политичка
странка
Радничка партија (PT)
1. јануар 2003 — 1. јануар 2011.
ПотпредседникЖозе Аленкар
ПретходникФернандо Кардозо
НаследникДилма Русев
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. јануара 2023.
ПотпредседникЖералдо Алкмин
ПретходникЖаир Болсонаро

Потпис

У другом кругу председничких избора у Бразилу, одржаном 30. октобра 2022, Лула је тесно победио председника Жаира Болсонара са 50,9% изашлих бирача према 49,1%.[2] Свој трећи мандат као председник Бразила је започео 1. јануара 2023. године.

Биографија уреди

Надимак Лула је добио као хипокористик свога имена Луиз. Касније је 1982. године надимак законски додао своме имену. Под овим надимком је познат код већине Бразилаца.

Рођен је као седмо од осморо деце сиромашне радничке породице из савезне државе Пернамбуко. Научио је да пише са десет година и напустио је школу после четири разреда. Почео је да ради са 12 година као чистач ципела и улични продавац. Променио је више послова и постао близак левичарском синдикалном покрету. Године 1975. постао је председник синдиката металаца у околини Сао Паола. Група интелектуалаца и синдикалних радника, укључујући Лулу, је 10. фебруара 1980. године основала Радничку партију (Partido dos Trabalhadores). То је била левичарска странка основана у условима војне диктатуре. Лула је 1986. године изабран за посланика у Националном конгресу. Године 1990. одлучио је да се више не кандидује за посланика, већ да ради на ширењу партије и да се кандидује на председничким изборима, што је покушао већ 1989. године.

Пре успеха на председничким изборима 2002. године, Лула је био левичар који је заговарао драстичну реформу бразилског друштва. Од доласка на власт његов политички програм је био много умеренији, односно прагматичнији. То је разочарало неке од његових сабораца. Његови најважнији социјални програми су „Фоме зеро“ (програм искорењивања глади) и „Болса фамилија“ (финансијска помоћ за породице које школују и вакцинишу своју децу). За време првог Лулиног мандата број сиромашних у Бразилу је смањен за 27,7%. Пар корупционашких скандала у Бразилу нису утицали на његову популарност.

Економија Бразила је за време његових мандата знатно ојачала своју извозну моћ, и од 2003. године забележила је више година са суфицитом у међународној трговини. Суфицит је 2004. године износио 29 милијарди долара.

У међународној политици Лула има репутацију посредника и помиритеља. Близак је са Кубом и Венецуелом, али и са америчким администрацијама. Бразил је постао значајан у мировним мисијама УН, нарочито на Хаитију. Бразилски председник има амбицију да Бразил постане стални члан Савета безбедности.

Референце уреди

  1. ^ G1 – Popularidade de Lula é de 80,5%, aponta pesquisa CNT/Sensus – notícias em Política. G1.globo.com. Приступљено 29. 11. 2010.
  2. ^ „Лула, левичар који је срушио Болсонара”. rts.rs. 31. октобар 2022. Приступљено 2. новембар 2022. 

Спољашње везе уреди