Луиђи Серафини (уметник)
Луиђи Серафини (итал. Luigi Serafini; Рим, 4. август 1949) италијански је уметник и дизајнер. Најпозатији је по стварању Кодекса Серафинијанус, илустроване енциклопедије имагинарних ствари у облику онога за шта се верује да је плански језик. Овај рад је објавио Франко Марија Ричи из Милана, 1981. године, у циљу заинтересовања и надахњивања других.[1][2]
Луиђи Серафини | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. август 1949. |
| Место рођења | Рим, Италија |
Каријера уреди
Током 1980-их, Серафини је радио као архитекта и дизајнер у Милану. Његови предмети често су се дефинисали као такви да су склони одређеном метајезику, као што су столице Санта (енгл. Santa) и Суспајрал (енгл. Suspiral), или лампе и стакла за Артемиду. Направио је декор, осветљење и костиме за Аштонов балет Џез-календар (енгл. The Jazz Calendar) у Ла Скали и радио је такође за Пиколо театро ди Милано. Радио је дизајне сета за RAI, телевизијске акрониме односно логое у компјутерској графици. Сарађивао је са Федериком Фелинијем на комедији La voce della luna, за коју је развио најраније дизајне.
Има лабораторију за керамику у Умбрији и наставља да приређује разне самосталне изложбе, посебно у Холандији, те учествује у уметничким колективима. 2003. године завршио је полихром-бронзану скулптуру Carpe Diem и друге бас-рељефе за једну од Напуљских метро станица (Матер Деј).
Маја 2007. године, Луиђи Серафини је одржао „онтологијску изложбу” Luna Pac у Милану, у уметничком простору Padiglione d'Arte Contemporanea (PAC) у Милану.[3] Каткад даје интервјуе за италијанске медије и уметничке публикације.[4]
Серафини је као уметник-посетилац био у „Банф центру” (Банф, Алберта, Канада), а излагао је и за Fondazione Mudima di Milano (Фондација Мудима у Милану), XIII Quadriennale (XIII квадренијале), Galleria Nazionale d'Arte Moderna (Национална галерија модерне уметности), Futurarium (Футураријум) те Didael gallery (Галерија Дидаел).[5]
Јула 2008. године завршио је полихромну инсталацију Balançoires sans Frontières (Altalene senza Frontiere) у Кастасењи (Швајцарска).[6]
Референце уреди
- ^ (језик: енглески) Stanley, Jeff (2010). „To Read Images Not Words: Computer-Aided Analysis of the Handwriting in the Codex Seraphinianus (MSc dissertation)” (PDF). North Carolina State University at Raleigh. стр. 8—9. Приступљено 9. 4. 2012.
- ^ (језик: енглески) Hurder, Jordan (2009). Confronting and Collecting the Works of Luigi Serafini. Chance Press.
- ^ Компилација биографије Брајана Дејвиса на:
- (језик: енглески) Davis, Brian. „Luigi Serafini”. Приступљено 4. 2. 2016.
- ^ Примери:
- (језик: италијански) „An amusing 2007 magazine interview”. Приступљено 4. 2. 2016.
- (језик: италијански) „Information, images, and interview about Le Storie Naturali” Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2012). Приступљено 4. 2. 2016.
- (језик: италијански) „Video from TV interview at his home studio about Le Storie Naturali” Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2012). Приступљено 4. 2. 2016.
- (језик: енглески) „An interview with Maltese art and culture magazine” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2017). Приступљено 4. 2. 2016.
- ^ (језик: италијански) [писало на веб-сајту didael.it]
- ^ (језик: италијански) „Balançoires sans Frontières”. Castasegna, Val Bregaglia (CH). Приступљено 4. 2. 2016.
Спољашње везе уреди
- (језик: италијански) Metropolitana di Napoli, Stazione Mater dei, 2003
- (језик: италијански) LUNA-PAC SERAFINI-Milano, maggio 2007 на сајту YouTube
- (језик: италијански) LUNA-PAC SERAFINI-Milano, maggio 2007 на сајту YouTube
