Луна (митологија)

Луна је у римској митологији била богиња месеца.

Кип богиње месеца у Риму, Италија.

Култ уреди

Њен култ је у Рим пренео сабињански краљ Тит Тације. Међутим, она је заузимала скромно место и у приватном и у званичном култу и њено име се не спомиње у најстаријем римском календару, без обзира што ју је Варон описивао као велику богињу. Ипак, изгледа да је имала већи утицај на римско рачунање времена и од самог бога Сунца (Сола),[1] о чему сведочи и њен најстарији храм који се налази у северном делу Авентина и њега је, према предању, подигао Сервије Тулије.[2] Постојала су још два храма ове богиње где је поштована самостално; на Палатину (где су је поштовали под именом Ноктилука и где је храм био осветљен током целе ноћи[1]) и у близини Комиција, а код Великог цирка је имала заједнички жртвеник са Солом и њих двоје су поштовани као заштитници циркуских игара. Зато су ту и приређиване игре, односно трке колима у њихову част сваког 28. августа. Сматрана је заштитницом такмичара који су возили биге, на шта указује новац након Ханибалових ратова на коме је приказивана како их и сама вози.[2]

Уметност уреди

У ликовној уметности и у литератури је поистовећивана са Дијаном и Селеном, а у каснијем добу царства, када је Сол повезан са оријенталним божанством Митром, поштована је заједно са њим.[2]

Извори уреди

  1. ^ а б Roman Myth Index: Luna Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2017), Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.