Познато је да у природи постоје тела која имају особину да привлаче комадиће гвожђа. Та тела се називају стални магнети. Они се израђују у облику шипке, потковице или игле, али и у многим другим облицима.

Ако се о конац обеси гвоздени предмет, па му се приближи магнет, он ће привући тај предмет. Али, привлачење настаје и ако се магнет обеси, па му се приближи предмет. Овај пут се креће магнет. На основу тога, закључујемо да се магнет и гвожђе узајамно привлаче.

Ако се магнетна игла обеси о конац или ако се постави на вертикални шиљак, онда се запажа да се она увек поставља дуж правца северјуг. Када се магнетна игла изведе из мировања, она ће се опет вратити у правац север−југ. Због тога се онај крај магнетне игле, који се увек окреће ка северу, назива се северни пол, а онај који се окреће ка југу − јужни пол. Можемо онда увести и полове самог магнета. Северни пол магнета се обележава словом N (енг. North), а јужни магнетни пол словом S (енг. South).

Узајамно деловање магнета може се показати једноставним огледима. На колица се причврсти један магнет, а други магнет му се приближи. Колица ће се покренути према магнету. Кад се један од њих обрне, колица ће се кретати у супротном смеру. Сила која је проузроковала ово кретање, назива се магнетном силом.

Магнетска сила је мера за међуделовање магнета, а може може бити привлачна и одбојна. Истоимени полови два магнета међусобно се одбијају, док се разноимени привлаче.