Магнус VI Законоисправитељ
Магнус VI Законоисправитељ или Магнус Поправљач закона[1] (Тенсберг, 1. мај 1238. — Берген, 9. мај 1280) био је норвешки краљ (1263—1280)[1] из династије Лепокоси.
| Магнус VI Законоисправитељ | |
|---|---|
.jpg) Магнус VI Законоисправитељ | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Магнус Хоконсон |
| Датум рођења | 1. мај 1238. |
| Место рођења | Тенсберг, Норвешка |
| Датум смрти | 9. мај 1280. (42 год.) |
| Место смрти | Берген, Норвешка |
| Породица | |
| Супружник | Ингеборг Ериксдатер |
| Потомство | Ерик II од Норвешке, Хокон V Магнусон |
| Родитељи | Хокон IV Стари Маргрете Скулесдатер |
| Династија | Лепокоси |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 1263—1280. |
| Претходник | Хокон IV Стари |
| Наследник | Ејрик II Магнусон |
Отац му је био претходни норвешки краљ Хокон IV Стари.
Магнус је победио аристократију и учврстио је ту победу кодификацијом обичајног права земље. Краљевски савет се према томе састојао од чиновника које именује краљ, важније ствари решавају се на народним скупштинама — тингима — у четири области на које се делила Норвешка. Сем тога, сазиван је алтинг (општа скупштина) у Бергену. Норвешка је тада коначно постала земља малог слободног земљопоседа [1].
За време Магнусове владавине, пространо Норвешко царство на северу Европе почело је да се сужава. Исланд је остао под влашћу Норвешке, али је имао сопствену културу и установе. И мада је власт Норвежана над Гренландом била слаба, нико није показивао интересовање за ову пусту земљу. Оркнијска и Шетландска острва су, међутим, прешла у руке шкотских краљева. Магнус је, ипак, још увек владао над Хебридима, острвом Ман [2] и Фарском острвима [3].
Породично стабло уреди
| 16. Sigurd II of Norway or Unås | ||||||||||||||||
| 8. Sverre of Norway | ||||||||||||||||
| 17. Gunnhild | ||||||||||||||||
| 4. Хокон III од Норвешке | ||||||||||||||||
| 2. Хокон IV од Норвешке | ||||||||||||||||
| 5. Inga of Varteig | ||||||||||||||||
| 1. Магнус VI Законоисправитељ | ||||||||||||||||
| 24. Guttorm Åsulvsson | ||||||||||||||||
| 12. Bård Guttormsson | ||||||||||||||||
| 25. Sigrid Torkjellsdotter | ||||||||||||||||
| 6. Skule Bårdsson | ||||||||||||||||
| 26. Erling from Kviden | ||||||||||||||||
| 13. Ragnfrid Erlingsdotter | ||||||||||||||||
| 3. Margrete Skulesdatter | ||||||||||||||||
| 7. Ragnhild | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
Литература уреди
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
