Малешевци (Угљевик)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Малешевци су насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Малешевци укупно је пописан 421 становник.
Малешевци | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Угљевик |
| Становништво | |
| — 2013. |  421 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 41′ 01″ С; 18° 55′ 41″ И / 44.6836197° С; 18.9279958° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Малешевци Малешевци на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 055 |
Географија уреди
Малешевци су релативно мало село у саставу општине Угљевик, на лијевој обали рјечице Јање, а на магистралном путу Бијељина―Тузла. Граниче се са Богутовим селом, Тобутом, Пушковцем, Тутњевцем и Горњим Забрђем. Засеоци су Жабари, Горња Махала и Поточари.
Не постоје писани трагови о настанку имена села, а разна усмена предања о вези са средњовјековним племеном Малешевци које потиче из источне Херцеговине нису утемељена, као што се ни легенда о том племену не може научно доказати. Постоје и усмене приче о браћи Богуту и Малешу, који су бјежећи од турског прогона, доселили из источне Херцеговине и један је крчио шуму и настанио се на простору данашњег Богутова села, а други на простору данашњих Малешеваца.
Црква посвећена Светом владики Николају Охридском и Жичком изграђена је 2022. године. Стара зграда основне школе изграђена је од клесаног камена, након Другог свјетског рата, а нова четвороразредна школа почетком овог вијека.
Презимена која се налазе у Малешевцима су Василићи, Драгићи, Ђокићи, Зарићи, Јевтићи, Јовићи, Крсмановићи, Лазићи, Максимовићи, Милутиновићи, Мирковићи, Митровићи, Николићи, Перићи, Петровићи, Поповићи, Радовановићи, Рикићи, Савићи, Седларевићи и Трифковићи.
Историја уреди
У току Другог свјетског рата, 28. новембра 1942. године у овом селу одиграла се једна од кључних битака између партизана и четника. Сукоб је у историографији остао забиљежен као „Битка на Малешевцима“. Побједа партизана у овој бици трајно је одредила даљи однос снага у сјевероисточној Босни.
Становништво уреди
Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 602 становника.
| Нациооналност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 593 | 532 | 589 |
| Хрвати | 1 | 1 | |
| Југословени | 1 | 15 | |
| Црногорци | 4 | 4 | |
| остали | 7 | 5 | |
| Укупно | 602 | 557 | 593 |
Према последњем попису становништва из 1991. године, Малешевци су имали укупно 602 становника, од чега 593 Срба, 1 Хрват, 1 Југословен и 7 се изјаснило као остали или неопредељени. (Извор података: Статистички билтен бр. 234, издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево 1991. год).
