Малоншићи

Малоншићи се као већа ратничка дружина у Зети помињу још 1411. године (заједно са ратничком дружином Бјелопавлића, Озринића и Мазница, у вези са нападом на дубровачке трговце, који су се враћали из Србије). Катун Малоншићи, у Горњој Зети XV вијека, помиње се у млетачком документу, односно списку (из 1455. године) у којем се наводе катуни, који су чинили зетски „Збор“. Такође, у повељи Ђурђа Црнојевића, из 1492. године, први пут се помиње село Загарач, у катуну Малоншића и поименично набраја њихова властела. У повељи истог владара, из 1494. године, набројено је неколико братстава и имена из предјела катуна Малоншићи.

Поријекло уреди

Настањивали су простор између Доњe Зете и Мораче, а срeдиште им је било у каснијим предјелима племена Загарач, Комани и у Косовом Лугу (у близини данашњег Даниловграда). Једни историчари закључују да су потицали из албанске области Малесије („Малонси“ - Црногорци) а у Загарачу и даље постоји назив Маленза (за село и брдо) што указује на поријекло Малоншића.

У држави Црнојевића уреди

Године 1452. Малоншићи са Бјелопавлићима, Пјешивцима и Лужанима (из истоимене жупе) прилазе на страну Стефана (Стефанице) Црнојевића (владао од 1451-1465) који је ратовао против Млечана. Приликом склапања споразума у Врањини, између Стефанице Црнојевића, у присуству зетског Збора (представници 51 дружине „катуна“, односно „општине“) са једне стране и млетачке Сињорије, са друге – спомињу се и Малоншићи. Том приликом је Стефаница признао млетачку власт.

Расељавање уреди

Због положаја који су заузимали, Малоншићи су нарочито били изложени ударима османских освајача, што је узроковало њихово расељавање. Дио њих је остао у Горњој Зети и пришао другим катунима (каснијим племенима). На њиховој територији су касније формирана два мања племена (Комани и Загарач) док је Косови Луг ушао у састав племена Бјелопавлића.

Види још уреди

Литература уреди

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 4, Daly Press-Вијести, 2006.