Манастир Света Тројица
Манастир Света Тројица је средњовековни манастир који припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се у Пљевљима на сјеверу Црне Горе, два километра од центра града. Манастирски комплекс удаљен је 61 км. од Дурмиторa и 38 км. од моста на Тари. Манастирска црква је посвећена Тројици, у црквеној литератури обично Света Тројица.
| Манастир Света Тројица | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 13. век |
| Место | Пљевља |
| Држава |  Црна Гора |
Серафим Џарић био је старешина манастира у периоду од (1900—1941).[1]
Владислав Вељковић био је старешина манастира у периоду од (2016—2020).[2] Старешина манастира је игуман Зосим.
У манастиру Света Тројица своју писменост развијао је и Патријарх српски Варнава, световно Петар Росић. Завршивши Духовну академију у Санкт Петербургу, Патријарх Варнава започиње иницијативу да се изгради Храм Светог Саве у Београду.
Историја уреди
По народном предању то је задужбина неког српског владара Немањића. Али како су они градили веће задужбине тзв. лавре, то је мало вероватно. Остаје да га је подигао неки локални властелин. Није познато када је манастир тачно основан, али се претпоствља да је настао прије турских освајања 1465. године. Манастир је био богат и добро уређен, био за углед. Готово цело Пљеваљко поље и делом околне висоравни биле су његово власништво. Па и сам градић Пљевља, је настао на месту где је била "манастирска пљевара" (остава за житну плеву). Па и сам део града Пљеваља - "Махала Гумна" (где се врло жито) о томе сведочи. По старом путописцу Катарину Зену - Пљевља су била обично село на манастирском поседу.[3]
По рукопису хроничара Т. Пејатовића (умро пре 1905): "Манастир Св. Тројица срећним стицајем прилика остао је кроз цео 17. и 18. век једно од најзнаменитијих просветних центара у целом Полимју и Потарју". Манастир је био главно место у околини где се вековима стицала писменост. Током свог историјског, културног и духовног постојања, монашка заједница манастира Света Тројица Пљеваљска била је посвећена преписивачком раду. О томе сведочи велика рукописна књижница црквених и историјских дела. Најбоље је очуван богато илустрован, руком колорисан "Шестоднев" Св. Јована Дамаскина из 1649.године. На крају те богослужбене књиге додат је путопис о Индији. Аутор првог познатог записа о тројичком манастиру, и први познати преписивач из овог братства, јеромонах Сава, исписује прве редове карактеристичног садржаја 1537. године. Митрополит Сава Косановић је набрајајући рукописне србуље у манастиру Свете Тројице, записао да је неки монах Растодер преписао књигу Канони Богородичини. Написана је на ријеци Брезници у Пљевљима, при игуману Никодиму 7087. г. (1579. г.).[4]
Ктитор Јеромонах Висарион уреди
Мало шта се може дознати o личности ктитора јеромонаха Висариона. У једном прологу који се и данас чува у манастирској књижници, како је забиљежио Љубомир Стојановић у Старим српским записима и натписима Тројичким братством тих година 1541. године управљао је игуман Василије. У јесен 1544. године, као старјешина братства наводи се јеромонах Висарион. Један нестали натпис, некада на источном зиду припрате, објављен у изводу прије уништења, појашњава ктитора. У њему је било исписано да је манастир основао као први ктитор Висарион са братом Савом и сином архијерејом Никифором, па га касније поновио, игуман Јоаким.[5]
Манастир светотројички је обновљен у 16. веку, судећи по запису који се налазио над средњим вратима манастирским. Ту је писало да је манастир 1592. године обновио "монах Георгије са сином Ананијом и Војином - брата мојега (Георгијевог) сином и спахијом". До врата се налазила фреска са ликом "Војина спахије" као ктитора манастира. Тај храм је био мањи од садашњег, јер је 1876. године дограђена припрата, те су врата над којим је био запис, постала средња. Та је и црквено кубе које је било мало, проширено.[3]
Архитектура уреди
Архитектура Свете Тројице разликује се од манастира у региону. Најстарији дио тројичке цркве је веома необичаног плана, стилски је неодређен, мада њена основа видљиво подсјећа на Српско-византијски стил 13. вијека.
Посебна светиња уреди
У манастирској цркви, испред иконостаса са десне стране, налази се ковчег у облику саркофага, у којем се од 17. вијека, чува дио мошти, лијева рука Светог Саве. Поред мошти налази се положено и Жезло Светог Саве. Ковчег је положен на конструкцију форме пролазног тунела, који служи као дио обредног ритуала на празник Свете Тројице. Друга драгоценост манастирског храма је "штака" (штап) Св. Саве.[3]
Ризница уреди
Манастирска ризница Свете Тројице посједује изузетно вриједну збирку златарских радова. Игуман Стефан, чије име као наручиоца је угравирано на једном кивоту и путиру, настоји да прибави неопходне богослужбене предмете. Најстарији очувани српски кивот (дарохранилница) и скупоцјени путир израђују се за Свету Тројицу 1576. године. Ћивот има облик једнобродне црквице са кровом на двије воде и три кубета. Са све четири стране исписан је дуг натпис о настанку кивота, који има и декоративну улогу, док је путир израђен између 1578. и 1579. године [6].
Галерија уреди
Галерија унутрашњост наоса - ризница уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ ИН4С (2020-06-07). „Епископ Милешевски Атанасије: Духовни потомци убица Тројичког...”. ИН4С (на језику: српски). Приступљено 2020-07-11.
- ^ „Упокојио се у Господу протосинђел Владислав, игуман манастира Свете Тројице у Пљевљима • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). Приступљено 2020-12-03.
- ^ а б в "Нова искра", Београд 1905. године
- ^ Косановић, Сава (2019). Крстом и пером, сабрани списи. Никшић-Београд: Епархија будимљанско никшићка и Институт за теолошка истраживања. стр. 90. ISBN 978-86-7405-217-4.
- ^ Манастир Света Тројица
- ^ Библиотека Пљевља
Литература уреди
- Општина Пљевља | Историја Пљеваља, Уредник проф. Славенко Терзић - ЦИП каталогизација у публикацији Централне народне библиотеке Црне Горе, Цетиње
- Манастир Света Тројица у Пљевљима, Аутор Сретен Петковић.
