Марија Вуковић (Книн, 21. јануар 1992) је црногорска атлетичарка специјалиста за скок увис, светска јуниорска првакиња и национална рекордерка на отвореним и у дворани. Наступала је за више клубова у Црној Гори и Србији, а тренутно је члан АК Подгорица.[1]

Марија Вуковић
Марија Вуковић
Лични подаци
Пуно имеМарија Вуковић
Датум рођења(1992-01-21)21. јануар 1992.(32 год.)
Место рођењаКнин,
Држављанство Црна Гора
Висина1,93 м
Маса75 кг
Спортске информације
СпортСкок увис
КлубДионис
Достигнућа и титуле
Лични рекордиотворено - 1,97 м, Смедерево, 27. јун 2021.
у дворани 1,93 м, Београд, 7. фебруар 2021.
НаградеНајуспешнија млада спортисткиња Црне Горе за 2009. и 2010.
Награде и медаље
Атлетика
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2022. Минхен скок увис
Игре малих земаља Европе
Златна медаља — прво место 2011. Шан скок увис
Златна медаља — прво место 2013. Луксембург скок увис
Златна медаља — прво место 2015. Рејкјавик скок увис
Златна медаља — прво место 2017. Сан Марино скок увис
Светско првенство до 20 година
Златна медаља — прво место 2010 Манктон скок увис
Европско првенство до 20 година
Сребрна медаља — друго место 2009. Нови Сад скок увис

Биографија уреди

Вуковићи су више генерација настањени у селу Голубић.[2] Рођена је 21. јануара 1992. године у Книну. 1995. године услед хрватске војне операције Олуја, као трогодишњакиња са родитељима и годину дана млађом сестром, избегли су са родног огњишта у тадашњу СР Југославију — прво у Београду и кратко у Ваљеву у Србији, а након што је њен отац добио посао у штампарији на Цетињу настањују се у Црној Гори.[1][3] Родитељи јој се зову Сретко и Марица.[4]

Сарађивала је са тренером Драгутином Топићем у периоду 2009—2011. У периоду 2014—2016. сарадњу је имала са тренером Гораном Обрадовићем Челеом.

Скоком од 1,91 м постигнутим на Светском првенству за јуниоре 2010. у Манктону у Канади, поставила је нови национални рекорд (за сениорке и јуниорке), али је значајније то што је постала први црногорски спортиста који је освојила светску медаљу од осамостаљења Црне Горе 2006.[5] и први пут је за индивидуалног спортисту свирана Црногорска национална химна за успех на глобалном нивоу.[6]

Њен претходни рекорд од 1,89 м је скочила два пута, у Новом Саду 26. јула 2009. где је била другопласирана на Првенству Европе у јуниорској конкуренцији и у Марси 20. јуна 2010, у 3. Лиги Европског екипног првенства у атлетици 2010.

Освајањем другог места на Европском првенству у Новом Саду остварила је највећи успех у историји црногорске атлетике. Са постигнутим резултатом налазила се на таблицама Светске атлетске федерације ИААФ на првом месту у категорији млађих јуниорки, што је био нови сениорски рекорд Црне Горе и испуњена норма за Светско јуниорско првенство 2010. Победила је и 31. јануара 2009. на Сениорском атлетском митингу у дворани у Атини са новим рекордом Црне Горе у дворани, а на Балканском сениорском првенству у дворани у Грчкој освојила је бронзану медаљу, на Светском јуниорском првенству у ИталијиБресаноне у финалу скока у вис - освојила је 9. место, на Медитеранским играма у Пескари – Италија освојила је 5. место.

За остварене резултате у 2009. години проглашена је у избору Олимпијског комитета Црне Горе за најуспешнију младу спортисткињу Црне Горе за ту годину.

Њен нови национални рекорд на отвореном од 1,95 м постигла је 25. јула 2016. године у Беранама. Дворански рекорд Црне Горе у скоку увис за жене износи 1,90 м постигнут у Брну, Чешка Република, 07. фебруара 2018. године.

Тренира у грчкој престоници Атини од 2019. године.[1]

Непосредно пред наступ на Балканијади у Смедереву јуна 2021. године, добила је „вајлд кард“ за Олимпијске игре у Токију.[1] И поред тога, побеђује на Балканијади са новим личним и националним рекордом од 1,97 м.[1] Истакла је да је на то највише утицала позитивна енергија у Србији и сестра која јој доноси срећу када присуствује,[1] као што је био случај и у Новом Саду на Европском јуниорском првенству 2009. године где је освојила сребрну медаљу, што истиче као најдражи тренутак у каријери.[3]

У Токију је постала прва црногорска атлетичарка икада која се пласирала у финале Олимпијских игара и то на дан када се у Хрватској прославља операција Олуја због које је избегла.[7] У финалу је заузела 9. место са прескочених 1.96 м.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Perović, Rajko (2. 7. 2021). „Od suza zbog rata do olimpijskih suza radosnica”. Pobjeda (на језику: црногорски). 
  2. ^ „Порекло атлетичарке Марије Вуковић - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-17. 
  3. ^ а б „Marija Vuković za Sportfem: Moj talenat za atletiku prepoznao je nastavnik fizičkog, stvorena sam za skok u vis”. Sportfem.me. 14. 5. 2021. 
  4. ^ Порекло атлетичарке Марије Вуковић (Порекло, 5. август 2021)
  5. ^ (језик: енглески)Vukovic makes history as she takes Montenegro's first gold medal, iaaf.org, 25. јул 2010
  6. ^ Пре њеног успеха, али на континенталном нивоу, постигла је у екипној конкуренцији Ватерполо репрезентација Црне Горе на Европском првенству у ватерполу 2008.
  7. ^ Vinulović, Bojan (5. 8. 2021). „Crnogorka u suzama: Oterali je iz Knina, sad je u finalu”. Nova.rs. 

Спољашње везе уреди