Матеја Бошковић
Матеја-Мата Бошковић (Београд, 3. новембар 1864 – 20. фебруар 1950) био је српски дипломата,
Матеја Бошковић | |
|---|---|
 Мата Бошковић, посланик у Лондону | |
| Пуно име | Матеја Бошковић |
| Датум рођења | 3. новембар 1864. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1950. (85/86 год.) |
Биографија уреди
Мата Бошковић је син државника и научника Стојана Бошковића.[1] Правни факултет је завршио у Паризу 1889. године.
Дипломатску каријеру је започео 1890, у којој ће остати до 1930. године.[2] На почетку је дипломатски писар у Министарству иностраних дела Краљевине Србије. Дипломатску каријеру започиње у у Скопљу (1900), па наставља у Атини,[3] где му је и отац службовао. Био је затим посланик Краљевине Србије у Лондону[4] од 1914. до 1916, где га је затекао и Први светски рат.
Након Првог светског рата (1923-1929) био је стални делегат - шеф комисије краљевске владе при међународној Репарационој комисији у Паризу. Одликован је 1930. године Орденом Краљевске круне првог реда.[5]
Референце уреди
- ^ "Мале новине", Београд 22. јануар 1890.
- ^ Катарина Рашић Михајловић: СРПСКА ЕЛИТА У ВЕЛИКОМ РАТУ[мртва веза]
- ^ Чедомир Попов, Драгољуб Живојиновић: "Два века српске дипломатије", Београд 2015.
- ^ "Време", Београд 16. април 1929.
- ^ "Време", Београд 20. новембар 1930.
