Матија Чоп
Матија Чоп (рођен 26. јануара 1797. у Жировници – преминуо 6. јула 1835. у Сави код Томачева) је словеначки лингвиста, књижевни историчар и критичар.[1]
| Матија Чоп | |
|---|---|
 Матија Чоп | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. јануар 1797. |
| Место рођења | Жировница, Хабзбуршка монархија, данас Словенија |
| Датум смрти | 6. јул 1835. (38 год.) |
| Место смрти | Томачево, Аустријско царство, данас Словенија |
Биографија уреди
Рођен је у Жировници у сељачкој породици. Основну и средњу школу завршио је у Љубљани и студије филозофије наставио у Бечу. [1]Године 1817. се вратио у Љубљану и до 1920. године радио као богослов. Као гимназијски професор радио је у Ријеци (1820-1822), а држао је и предавања из класичне филологије на универзитету у Лавову (1822-1827). Течно је говорио 19 језика.[2]
По повратку у Љубљану је опет имао мјесто гимназијског професора а 1828. године је добио и мјесто гимназијскога библиотекара. У том периоду библиотека је била у нереду. Није имао основне каталоге, хрпе књига су чекале на обраду. Чоп се с великом марљивошћу латио посла. Поднео је план темељне реорганизације библиотеке.[2]
Године 1835. током пливања се удавио у Сави. [1]Франце Прешерен му је посветио еп алегорију Krst pri Savici.[2]
Дјеловање уреди
Матија Чоп је за своје време био врло образован човјек, знао је више језика и био је врло угледан. Његово подручје су били класична, средњовековна, ренесансна и барокна књижевност. По гледишту је био романтичар и залагао се за романтичну класику.
Као такав имао је велик утицај на остале писце, а нарочито на свог колегу Францета Прешерна, чији тутор је Матија Чоп и био.[1][3]
То је било и време најлепших Прешернових песама па и словеначке химне (Здрављица).
Био је цензор за време настајања словеначког просветног листа Kranjske čbelice и борио се за словеначки језик против осталих германофила. Залагао се за то да словеначки језик постане језик интелектуалаца и вишег слоја и противио се мишљењу да је словеначки језик примјеран само за нижи слој становништва.
Написао је први Преглед словеначке књижевности (издао га је Шафарик 1864. године)
Заоставштина уреди
Чоп се сматра једним од најзначајнијих словеначких интелектуалаца 19. века. Његово име носи неколико улица, школа и других установа широм Словеније, међу којима је и модерна Чопова улица у Љубљани. Матија Чоп се сматрао и првим словеначким библиотекаром, па је по њему и названа највиша награда у области библиотекарства – Чопова диплома.[2]
Референце уреди
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (М-Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
