Мађарско сиво говече
Мађарско сиво говече (мађ. Magyar szürke szarvasmarha, Magyar alföldi) је стара раса мађарског говечета која је служила за исхрану. Данас је законом заштићена и спада у једну од оригиналних мађарских раса.
| Мађарско сиво говече | |
|---|---|
| |
| Мађарско сиво говече | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | Преживари (Ruminantia)
|
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Врста: | Bos primigenius taurus
|
| Подврста: | Bos primigenius taurus hungaricus
|
Ова врста припада подолској групи говеда (сиво-степско говече) и веома је добро адаптирана захтевима екстезивног сточарског система.[1] Врста је настала и формирала се у Панонској низији.[2]
Карактеристике уреди
Мађарско сиво говече је касностасно, али витко и доста високо. Бик достиже висину од 145-155 cm и тежину од 800 - 900 kg, док крава достиже висину од 135-140 cm и тежину од 500-600 kg.
Крзно јој је чупаво и боја се прелива од сребрнастобеле до пепељасто сиве. Телад се рађају са црвенкасто-жутим крзном. Мађарско сиво говече је веома издржљиво, лако се размножава и дуговечно је. Рогови су усправљени нагоре, дугачки и благо повијени.
Историја уреди
По изворима, сиво говече је стигло на данашње просторе заједно са Мађарима у 9. веку са истока. Прве слике сивог говечета се могу видети у мађарској илустрованој хроници која је настала у 14. веку.
У средњем веку ово говече је узгајано за исхрану и извозило се ван граница Мађарске по читавој западној Европи.[3] Говече је било на цени због изузетно квалитетног меса тако да је узгајање било исплативо.[3]
Данас Мађарско сиво говече се више узгаја као туристичка атракција по националним парковима, где се и данас напајају са традиционалног ђерма, затим по зоолошким вртовима Европе као раритет, али се може и даље наћи у појединим крајевима у слободном држању, као на пример у Боцфелде (Bocfölde) у жупанији Зала и у западним деловима Мађарске. Ова стада служе као банке гена и за расплођавање, нарочито због податка да су изузетно отпорне на многе болести које погађају данашње типове високомлечних и високомесних говеда.[4]
Извори уреди
- Bellon Tibor: A magyar szürkemarha, Budapest, Timp Kft. 2001. ISBN 978-963-00-7760-6.
- Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, szerk. Tőzsér János, Bedő Sándor, Budapest, Mezőgazda Kiadó. 2003. ISBN 978-963-286-059-6.
- Bellon Tibor: A Tisza néprajza: Ártéri gazdálkodás a tiszai Alföldön, Budapest, Timp Kft. 2003. ISBN 978-963-206-607-3.
- Az Alföld gazdálkodása / Állattenyésztés, szerk.: Novák László Ferenc, Nagykőrös, Arany János Múzeum. 2004. ISBN 963-7134.
- Matolcsi János: Állattartás őseink korában, Budapest, Gondolat Könyvkiadó. 1982. ISBN 978-963-281-146-8.
- Hankó Béla: A magyar háziállatok története ősidőktől máig, Budapest, Művelt Nép, 1954
- Dr. Bodó Imre: Magyar szürke szarvasmarha, Debrecen, Hortobágyi Nemzeti Park Igazgatóság, 1987 [!1988],. ISBN 978-963-02-5709-1.
- A magyar szürke szarvasmarha / Szakmai kiadvány, Budapest, Magyar Szürke Szarvasmarhát Tenyésztők Egyesülete, 1994
Референце уреди
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- Magyar Szürke Szarvasmarhát Tenyésztők Egyesülete
- Magyar néprajzi lexikon – Állattenyésztés
- Magyar Néprajz II. Gazdálkodás / SZARVASMARHATARTÁS
- Bellon Tibor: Az alföldi mezővárosok fejlődésének gazdasági háttere
- Takáts Sándor: Buda két árulója; Írások a török korról, többek között a marhakereskedelemről és „-szöktetésről”
- Gecsenyi Lajos: Gazdasági és társadalmi változások Győrött a 16-17. század fordulóján
- Jung Eszter: A Zrínyiek társzekerei
- Dominkovits Péter: „Számosállat”-tolvajlások a 17. századi Sopron vármegyében
- A 32/2004. (IV. 19.) OGY határozat