Међуљудски односи
Међуљудски односи су узајамни, непосредни односи у различитим сферама друштвеног живота појединаца и група. Ови облици социјалне интеракције могу се одвијати на плану вербалне или невербалне комуникације, а по резултатима могу бити успешни или неуспешни, задовољавајући или незадовољавајући. Међуљудске везе су такође предмет математичке социологије.[1] Научно изучавање односа еволуирало је током деведесетих година двадесетог века и назива се „науком о односима”,[2] која се разликује од анегдотских доказа или од псеудо-стручњака по томе што заснива своје закључке на подацима и објективној анализи.
Међуљудски односи варирају у степену интимности, самооткривања, трајања, реципроцитета и дистрибуције моћи. Главне теме или сврхе међуљудских односа су: породица, сродство, пријатељство, љубав, брак, посао, запослење, клубови, суседство, етичке вредности, подршка и солидарност. Међуљудски односи могу бити регулисани законом, обичајима или међусобним споразумом и чине основу друштвених група и друштава. Појављују се када људи комуницирају или делују једни са другима у специфичним друштвеним контекстима,[3] и успевају на правичним и реципрочним компромисима.[4]
Типови уреди
Интимни односи уреди
Романтичне везе уопште уреди
Романтичне везе су дефинисали на безброј начина, писци, филозофи, религије, научници, а у данашње време и саветници за односе. Две популарне дефиниције љубави су Стернбергова троугласта теорија љубави и Фишерова теорија љубави.[5][6][7] Стернберг дефинише љубав у смислу интимности, страсти и посвећености, за које тврди да постоје на различитим нивоима у различитим романтичним везама. Фишер дефинише љубав као састављену од три фазе: привлачност, романтична љубав и везаност. Романтичне везе могу постојати између двоје људи било ког пола или међу групом људи (види полиаморију).
Романса уреди
Док многи појединци препознају јединствени квалитет романтичне везе као присуство љубави, немогуће је да романтичне везе опстану без компоненте међуљудске комуникације. У оквиру романтичних веза, љубав је стога једнако тешко дефинисати. Хазан и Шавер[8] дефинишу љубав, користећи Ejнсвортову теорију привржености, као близину, емоционалну подршку, самоистраживање и невољност одвајања када се растаје од вољене особе. Друге компоненте за које се обично сматра да су неопходне за љубав су физичка привлачност, сличност,[9] реципроцитет[6] и самооткривање.[10]
Фазе живота уреди
Ране адолесцентске везе карактеришу дружење, реципроцитет и сексуална искуства. Како одрасли у настајању сазревају, они почињу да развијају приврженост и особине бриге у својим односима, укључујући љубав, везивање, сигурност и подршку за партнере. Ране везе такође имају тенденцију да буду краће и показују већу укљученост у друштвене мреже.[11] Касније везе често су обележене смањењем учешћа у друштвеним мрежама, јер пар посвећује више времена једно другом него сарадницима.[12] Касније везе такође имају тенденцију да показују виши ниво посвећености.[11]
Већина психолога и саветника за односе предвиђа опадање интимности и страсти током времена, што бива замењено већим нагласком на дружељубивости (разликује се од адолесцентске сапутничке љубави по квалитетима брижности, посвећенисти и фокусираности на партнера). Међутим, студије парова нису откриле опадање интимности нити важности секса, интимности и страствене љубави за оне у дужим или каснијим везама.[13] Старији људи имају тенденцију да буду задовољнији у својим односима, али се суочавају са већим препрекама за улазак у нове везе него млађи или средовечни људи.[14] Посебно се старије жене суочавају са друштвеним, демографским и личним препрекама; мушкарци од 65 и више година имају скоро двоструко веће шансе да буду у браку него жене, а скоро три пута је већа вероватноћа да ће удовци излазити 18 месеци након губитка партнера у поређењу са удовицама.
Боља половина уреди
Термин боља половина стекао је популарност током 1990-их, одражавајући све веће прихватање 'нехетеронормативних' односа. Може се користити да се избегне стварање претпоставке о полу или статусу у вези (нпр. у браку, ванбрачној заједници, грађанској заједници) интимног партнера особе. Кохабитације настављају да расту у заступљености, при чему многи партнери сматрају да је кохабитација скоро једнако озбиљна као брак или замена за брак.[14] Посебно LGBTQ особе могу се суочити са јединственим изазовима у успостављању и одржавању интимних односа. Напрезања 'унутрашње хомо-негативности' и представљање себе у складу са друштвено прихватљивим родним нормама може смањити задовољство и емоционалне и здравствене бенефиције које доживљавају у својим односима..[15][16][17] LGBTQ младима такође недостаје друштвена подршка и вршњачке везе које уживају хетеронормативни млади људи.[18] Без обзира на то, упоредна истраживања хомосексуалних и хетеросексуалних парова открила су мали број разлика у интензитету, квалитету, задовољству или посвећености односа.[19]
Референце уреди
- ^ Berscheid E, Peplau LA (1983). „The emerging science of relationships”. Ур.: Kelley HH. Close relationships. New York: W.H. Freeman and Company. стр. 1–19. OCLC 9131639.
- ^ Berscheid E (април 1999). „The greening of relationship science”. The American Psychologist. 4. 54 (4): 260—6. PMID 10217995. doi:10.1037/0003-066X.54.4.260.
- ^ Ye, Jinhui; Ye, Xiaoting (4. 11. 2020). „Adolescents' interpersonal relationships, self-consistency, and congruence: Life meaning as a mediator”. Social Behavior and Personality. 48 (11): 1—11. S2CID 226526839. doi:10.2224/sbp.9428.
- ^ Molm, Linda D.; Schaefer, David R.; Collett, Jessica L. (2007). „The Value of Reciprocity”. Social Psychology Quarterly. 70 (2): 199—217. JSTOR 20141780. S2CID 146252068. doi:10.1177/019027250707000208.
- ^ Acker, Michele; Davis, Mark H. (1992). „Intimacy, Passion and Commitment in Adult Romantic Relationships: A Test of the Triangular Theory of Love”. Journal of Social and Personal Relationships. 9 (1): 21—50. S2CID 143485002. doi:10.1177/0265407592091002.
- ^ а б Gibson, Lacey S. (20. 1. 2015). „The Science of Romantic Love: Distinct Evolutionary, Neural, and Hormonal Characteristics”. International Journal of Undergraduate Research and Creative Activities. 7: 1. doi:10.7710/2168-0620.1036
.
- ^ Sternberg, Robert J. (1986). „A triangular theory of love.”. Psychological Review. 93 (2): 119—135. doi:10.1037/0033-295x.93.2.119.
- ^ Hazan, Cindy; Shaver, Phillip (1987). „Romantic love conceptualized as an attachment process.”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (3): 511—524. PMID 3572722. S2CID 2280613. doi:10.1037/0022-3514.52.3.511.
- ^ Vangelisti, Anita L. (2011). „Interpersonal Processes in Romantic Relationships” (PDF). Ур.: Knapp, Mark L.; Daly, John A. The SAGE Handbook of Interpersonal Communication. SAGE Publications. стр. 597—631. ISBN 978-1-4129-7474-5. S2CID 15423545.
- ^ Kito M (април 2005). „Self-disclosure in romantic relationships and friendships among American and Japanese college students”. The Journal of Social Psychology. 145 (2): 127—40. PMID 15816343. S2CID 25117099. doi:10.3200/SOCP.145.2.127-140.
- ^ а б Meier A, Allen G (2009). „Romantic Relationships from Adolescence to Young Adulthood: Evidence from the National Longitudinal Study of Adolescent Health”. The Sociological Quarterly. 50 (2): 308—335. PMC 4201847 . PMID 25332511. doi:10.1111/j.1533-8525.2009.01142.x.
- ^ Merkle, Erich R.; Richardson, Rhonda A. (2004). „Digital Dating and Virtual Relating: Conceptualizing Computer Mediated Romantic Relationships”. Family Relations. 49 (2): 187—192. JSTOR 585815. doi:10.1111/j.1741-3729.2000.00187.x.
- ^ Montgomery, Marilyn J.; Sorell, Gwendolyn T. (1997). „Differences in Love Attitudes across Family Life Stages”. Family Relations. 46 (1): 55—61. JSTOR 585607. doi:10.2307/585607.
- ^ а б Sassler S (јун 2010). „Partnering Across the Life Course: Sex, Relationships, and Mate Selection”. Journal of Marriage and the Family. 72 (3): 557—575. PMC 3399251 . PMID 22822268. doi:10.1111/j.1741-3737.2010.00718.x.
- ^ Mohr, Jonathan J.; Daly, Christopher A. (2008). „Sexual minority stress and changes in relationship quality in same-sex couples”. Journal of Social and Personal Relationships. 25 (6): 989—1007. S2CID 145225150. doi:10.1177/0265407508100311.
- ^ Li, Tina; Dobinson, Cheryl; Scheim, Ayden; Ross, Lori (2013). „Unique Issues Bisexual People Face in Intimate Relationships: A Descriptive Exploration of Lived Experience”. Journal of Gay & Lesbian Mental Health. 17: 21—39. S2CID 145715751. doi:10.1080/19359705.2012.723607.
- ^ Iantaffi A, Bockting WO (март 2011). „Views from both sides of the bridge? Gender, sexual legitimacy and transgender people's experiences of relationships”. Culture, Health & Sexuality. 13 (3): 355—70. PMC 3076785 . PMID 21229422. doi:10.1080/13691058.2010.537770.
- ^ DeHaan S, Kuper LE, Magee JC, Bigelow L, Mustanski BS (2013). „The interplay between online and offline explorations of identity, relationships, and sex: a mixed-methods study with LGBT youth”. Journal of Sex Research. 50 (5): 421—34. PMID 22489658. S2CID 19195192. doi:10.1080/00224499.2012.661489.
- ^ Roisman GI, Clausell E, Holland A, Fortuna K, Elieff C (јануар 2008). „Adult romantic relationships as contexts of human development: a multimethod comparison of same-sex couples with opposite-sex dating, engaged, and married dyads”. Developmental Psychology. 44 (1): 91—101. PMID 18194008. doi:10.1037/0012-1649.44.1.91.
Литература уреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Miller R (2. 9. 2014). Intimate Relationships. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-786180-3.
- Williams KD, Nida SA (1. 12. 2016). Ostracism, Exclusion, and Rejection. Taylor & Francis. ISBN 978-1-315-30845-6.
- Baumeister RF, Leary MR (мај 1995). „The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation”. Psychological Bulletin. 117 (3): 497—529. PMID 7777651. doi:10.1037/0033-2909.117.3.497.
- Hartgerink CH, van Beest I, Wicherts JM, Williams KD (2015). „The ordinal effects of ostracism: a meta-analysis of 120 Cyberball studies”. PLOS One. 10 (5): e0127002. PMC 4449005 . PMID 26023925. doi:10.1371/journal.pone.0127002.
- Wong DW, Hall KR, Justice CA, Wong L (2014). Counseling Individuals Through the Lifespan. SAGE Publications. стр. 326. ISBN 978-1483322032. „Intimacy: As an intimate relationship is an interpersonal relationship that involves physical or emotional intimacy. Physical intimacy is characterized by romantic or passionate attachment or sexual activity.”
- Ribbens JM, Doolittle M, Sclater SD (2012). Understanding Family Meanings: A Reflective Text. Policy Press. стр. 267—268. ISBN 978-1447301127.
- Derlega VJ (2013). Communication, Intimacy, and Close Relationships. Elsevier. стр. 13. ISBN 978-1483260426.
- GAIA, A. CELESTE (2002). „Understanding Emotional Intimacy: A Review of Conceptualization, Assessment and the Role of Gender”. International Social Science Review. 77 (3/4): 151—170. ISSN 0278-2308. JSTOR 41887101.
- Miller, Rowland & Perlman, Daniel (2008). Intimate Relationships (5th ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0073370187
- Perlman, D. (2007). The best of times, the worst of times: The place of close relationships in psychology and our daily lives. Canadian Psychology, 48, 7–18.
- Mashek DJ, Aron A (2004). Handbook of Closeness and Intimacy. Psychology Press. стр. 1—6. ISBN 978-1135632403.
- Moore, M. (1985) "Nonverbal Courtship Patterns in Women: Contact and Consequences", Ethnology and Sociobiology, 6: 237–247.
- Woolhouse, Hannah; McDonald, Ellie; Brown, Stephanie (2012-09-13). „Women's experiences of sex and intimacy after childbirth: making the adjustment to motherhood”. Journal of Psychosomatic Obstetrics & Gynecology. 33 (4): 185—190. ISSN 0167-482X. PMID 22973871. S2CID 37025280. doi:10.3109/0167482x.2012.720314.
- Delicate, Amy; Ayers, Susan; McMullen, Sarah (јун 2018). „A systematic review and meta-synthesis of the impact of becoming parents on the couple relationship”. Midwifery. 61: 88—96. ISSN 0266-6138. PMID 29574301. S2CID 4343958. doi:10.1016/j.midw.2018.02.022.
- Barrett, Geraldine; Pendry, Elizabeth; Peacock, Janet; Victor, Christina; Thakar, Rance; Manyonda, Isaac (фебруар 2000). „Women's sexual health after childbirth”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 107 (2): 186—195. ISSN 1470-0328. PMID 10688502. S2CID 20957398. doi:10.1111/j.1471-0528.2000.tb11689.x.
