Милан Капетановић
Милан Капетановић (Београд, 10. септембар 1854 — Београд, 26. јун 1932) био је српски архитекта у првој половини 20. века.
| Милан Капетановић | |
|---|---|
 Фотографија Капетановића је дело Милана Јовановића | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Милан Капетановић |
| Датум рођења | 10. септембар 1854. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 26. јун 1932. (77 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Архитектура |
Биографија уреди
Милан Капетановић рођен је у Београду 10. септембра 1854. године. У породици се сачувало сећање да се Милан дружио са дорћолским Јеврејима и да је познавао њихов језик. Као одличан ученик и државни стипендиста, Милан је завршио београдску Реалку 1879, а 1883. године Технички факултет Велике школе. У јулу 1883. године постављен је за подинжењера друге класе Архитектонског одељења Министарства грађевина и на том послу се задржао до децембра исте године. У Министарству грађевина Капетановић је са архитектом Светозаром Ивачковићем радио планове за изградњу сеоских цркава у српско-византијском стилу. Када је у јануару 1884. године добио награду за светосавски темат, Капетановић је већ био државни питомац у Минхену, где је студирао архитектуру на Техничкој вишој школи.
Милан Капетановић био је министар народне привреде у Влади Краљевине Србије од 1911. до 1912. затиим министар грађевина од 1918. до 1919. Био је и шеф Сервиса за репарације у Берлину и Висбадену до 1927. и декан Велике школе у Београду од 1901. до 1902.[1]
Остао је упамћен и по томе што је Арчибалд Рајс преминуо од мождане капи као последица жучне свађе са Капетановићем који му је био први комшија. Капетановић га је по неким сведочењима опсовао и ударио.[2]
Дела уреди
Капетановић је први почео да уређује Калемегданску тврђаву која је одржана до Другог светског рата. Сазидао је прву сефардску синагогу 1908. која се налазила на месту данашње Галерије фресака и сазидана је у маварском стилу. Краљ Петар I положио је камен-темељац. Синагога је страдала у Другом светском рату.
Мећу делима Капетановића која се и данас налазе у Београду су:
- Дорћолска основна школа која је подигнута 1893. и која је, у то време, једна од најмодернијих у Србији (зграда се данас налази на списку споменика културе града Београда)
- Дом Јеврема Грујића (подигнут 1896.) је карактеристична за ту врсту архитектуре и налази се на списку споменика културе Републике Србије а и града Београда због архитектонске вредности
- По његовом пројекту је 1901. подигнута и Кућа Бете и Ристе Вукановића (у Капетан Мишиној улици број 13) да би служила као резиденција и галерија за ове сликаре (ова кућа је такође заштићена).
Породица уреди
Породица Капетановић је становала на Дорћолу. Отац Милана Капетановића Димитрије (1820–1866) бавио се трговином. Мајка Пијада (1826–1913) била је учитељица у јеврејској женској основној школи на Јалији, од оснивања школе 1864. до одласка у пензију 1881. године. Димитрије и Пијада Капетановић имали су четворо деце: Катарину (1845–1921), Ђорђа (1846–1867), Николу (1854–1932) и Милана.
