Милан Недељковић
Милан Г. Недељковић (Београд, 9. септембар 1857 — Београд, 21. фебруар 1950) био је први српски професор астрономије и метеорологије у Великој школи, оснивач и први управник астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду.
| Милан Недељковић | |
|---|---|
 Милан Недељковић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. септембар 1857. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 21. фебруар 1950. (92 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
,_professor_of_astronomy.jpg)
Биографија уреди
Родио се у Краљице Наталије, тада Абаџијској улици у Београду, као прво од осморо деце (Милан, Ђорђе, Никола, Емилијан, Војислав, Љубомир, Косара и Спасенија) имућног абаџије Глигорија Недељковића и мајке Александре. Прву мушку гимназију завршио је као ученик генерације. На Великој школи, на Природно-математичком одсеку, дипломирао је са одличним успехом и наградом за рад из физике. На Великој школи одмах је примљен за приправника предавача за физику и матаматику. Међутим, на предлог Јосифа Панчића добија стипендију за наставак школовања у Паризу. На Сорбони се уписује на математику, а на Колежу де Франс ванредно студира физику.
После пет година студија у Паризу, враћа се у Београд са дипломама математике, физике, астрономије, метеорологоје, прецизне механике и сеизмологије. На Великој школи он тада отвара катедру за астрономију и метеорологију и одмах моли Владу Краљевине Србије да му омогући изградњу опсерваторије која би била и централна метеоролошка станица. Године 1887. основао је Астрономску и метеоролошку опсерваторију у Београду у којој је почетком 20. века вршио и прва сеизмолошка и геомагнетска мерења у Србији. Управник опсерваторије је био до свог пензионисања 1924. године.
Значајно дело М. Недељковића после Првог светског рата, у коме је српски народ тешко пострадао, јесте набавка астрономских, метеоролошких и других геофизичких инструмената и прибора од којих је направљена Астрономска опсерваторија на Великом Врачару, која је почела са радом 1932. године. Телескопи су набављени 1922. године и допремљени из Јене у Београд на рачун ратне одштете од Немачке у Првом светском рату.[1]
Све време у астрономско-метеоролошком послу Милану Недељковићу је од велике помоћи била имућна и образована супруга Томанија (1866-1959). Целог живота су издвајали лична средства за ове науке.
Одабрана дела уреди
- Свет и Халејева комета, 1910.[2]
- О календару, 1923.[2]
Референце уреди
- ^ Помрачење најстаријег српског телескопа („Политика“, 30. август 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ а б „2000SerAJ.162..135T Page 137”. articles.adsabs.harvard.edu. Приступљено 2022-09-03.
Литература уреди
- http://www.planeta.rs/24/12jubileji.htm - 150 година од рођења Милана Недељковића., Приступљено 9. 4. 2009. године.
- http://astro.matf.bg.ac.rs/sem001.htm - Историјат набавке интрумената за астрономску опсерваторију., Приступљено 14. 2. 2009. године.
- (језик: енглески) V. Trajkovska, M. S. Dimitrijević. (2000). „LIfe and works of Milan Nedeljković (1857-1950)” (PDF). Serbian Astronomical Journal. 162: 135—150. Приступљено 9. април 2009. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ)
Спољашње везе уреди
- Сеизмолошки рад астрономске и метеоролошке опсерваторије у Београду, Милан Јеличић, 2010.
- „Репарациони уговори Милана Недељковића“, Милан Радованац. 2011.
- „Милан Недељковић и његова брига за поручене астрономске инструменте“, Милан Радованац, 2011.
- Астрономска и метеоролошка опсерваторија у Београду и њен рад до краја Првог светског рата, Милан Јеличић, 2012
- Метеоролози „под влашћу“ краља („Вечерње новости“, 13. фебруар 2014)
- Историја науке: Милан Недељковић, РТС Образовно-научни канал, Званични канал на сајту Јутјуб