Миливоје Савић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Миливоје Савић рођен је 23. јануара 1920. године у планинском селу Надрљу, Левач.
| миливоје савић | |
|---|---|
 МИЛИВОЈЕ САВИЋ | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јануар 1920. |
| Место рођења | Надрље, Рековац, Краљевство СХС |
| Датум смрти | 26. август 1997. (77 год.) |
| Место смрти | Надрље,  СР Југославија, |
Биографија уреди
Потиче из напредне пољопривредне породице. Четири разреда основне школе завршио је у родном Надрљу. После завршетка Другог светског рата Савић завршава књиговодствени курс у Параћину и запошљава се у пољопривредној задрузи у свом селу на пословима књиговође. Упоредо са радом завршава ванредно средњу пољопривредну школу у Рековцу.[1]
Рад у области културе уреди
Миливоје Савић је један од већих чувара и сакупљача народне баштине левачког краја. Пуних 50 година сакупља и записује изворне песме, игре, обичаје, приче, шале, изреке, загонетке и пословице. Записује нарави људи свог родног краја. Захваљујући раду Савића, левачке игре и песме могу се видети и чути на позорницама широм Србије и на свим српским народним саборима. Оснивач је Културно-уметничког друштва "Левачки мелос", у Надрљу, које је искључиво неговало изворну музику и песму овог краја. Био је руководилац оркестра КУД-а "Левачки мелос", где је свирао тамбурицу прим, али је знао да свира на виолини и фрули. Написао је велики број народних песама за које и компоновао музику. Најпознатија је "На извору Лугомира". Бавио се и писањем уметничких песама у којима је опевао свој крај, догађаје из рата и дане младости.[1]
Рад на прикупљању историјске грађе уреди
Писао је о историји Левча, посебно Каленићу, и хронику села Надрља. Због недостатка средстава за штампање то је остало у рукопису.[1]
Објављени чланци уреди
Његове приче, шале, изреке, загонетке, пословице, које је сакупио штампане су у часопису "Расковник", листу "Нови Пут", Зборнику младих истраживача "Полет" из Крагујевца, у књизи "Левачке народне умотворине" и другим часописима и листовима. О Левачким играма, песмама и обичајима, снимљена је 1973. године посебна емисија у Надрљу под називом "Трагом Мелографа"[1]
Награде уреди
Добитник је више признања и награда међу којима су најзначајнији Орден рада са сребрним венцем, Златна значка КПЗ Србије, октобарска награда општине Рековац и др. Умро је 26. августа 1997. године и сахрањен на гробљу у родном селу Надрљу. За све што је учинио на сакупљању и чувању народне баштине Левча, Миливоје Савић заслужује да се уврсти у ред знаменитих Левчана".[1]