Википедија

Милић Јовановић

Милић Јовановић (Крушар, 1958) српски је филмски и позоришни глумац.[1]

Милић Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1958-00-00)1958. (65/66 год.)
Место рођењаКрушар, ФНР Југославија
Занимањеглумац
Рад
Битна улогаРингераја — пандур 1 (у панталонама)
Енклава — Имам
Црна свадба — лекар СДБ-а
Званични веб-сајт
www.joakimvujic.com
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Рођен 1958. године у Крушару код Ћуприје. Од 1978. до 1983. године члан је Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу. Од 1983. године стално је ангажован у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Учествовао у поемама Туговање М. Стојиловића, Молитва за Крагујевац М. Гавриловића и Плави лептир Р. Бернса на Великом школском часу у Шумарицама, те у мјузиклу Дом за вешање Емира Кустурице. Остварио је улоге у ТВ филму Пет хиљада метара са препрекама, играним филмовима Рингераја и Енклава, те у ТВ серијама Сељаци, Село гори а баба се чешља и Сумњива лица.[2]

Улоге уреди

У Књажевско-српском театру остварила следеће улоге:[3]

  • Будимир (Д. Кнежевић, Како се може умрети у сну),
  • Роман (М. Настасијевић, Код „Вечите славине“),
  • Полицајац (С. Мрожек, Полицајци),
  • Костја (Н. Р. Ердман, Самоубица),
  • Милош (В. Јовичић, Био једном један човек),
  • Фернандо (Ј. Вујић, Фернандо и Јарика),
  • Конрад Липке (М. Илић, Валцер поручника Нидригена),
  • Боштјан Зупанчич (С. Селенић, Косанчићев венац 7),
  • Први гимназист (Б. Глишић, Велика битка),
  • Анастас (Ј. Плевнеш, Југословенска антитеза),
  • Наце, Кондуктер, Уајлд Фрид,
  • Јанг-ци (Б. Нушић, Пут око света),
  • Келнер (Р. Павловић, Шовинистичка фарса),
  • Тетовирач (Г. Стефановски, Тетовиране душе),
  • Боћка (Г. Михић, Врата дома),
  • Деметар (В. Шекспир, Сан летње ноћи),
  • Микан Бесни (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху),
  • Милиционер (Д. Ковачевић, Клаустрофобична комедија),
  • Обрад (С. Селенић, Ружење народа у два дела),
  • Арапин, Чауш, Турчин и Секретар (Н. Илић, Боже мили, чуда великога),
  • Витја (Љ. Разумовска, Драга Јелена Сергејевна),
  • Јоца (Б. Зечевић, 1918),
  • Дају све ОД себе (Д. Радовић, Све је зезање – без зезања),
  • Млинарев син (К. Стојановић, Мала принцеза),
  • Црквењак (Ј. Радуловић, Голубњача),
  • Влада Револуција (Б. Зечевић, 1968),
  • Млади принц Бугрелав (А. Жари, Краљ Иби),
  • Ханс Рилов (Ф. Ведекинд, Буђење пролећа),
  • Најмлађи син (И. Панић, Сад се смеј, Сотире),
  • Невен Воћар (Р. Куни, Бриши од своје жене),
  • Џорџ Пиџон (Р. Куни, Бриши од свог мужа – Покварењак),
  • ***** (Д. Дачић, Од Растка до Светог Саве),
  • Народ (Д. Максимовић, Земља јесмо),
  • Хералд (В. Шекспир, Краљ Лир),
  • Недељко, Предраг, Балша и Жарко Жак Муждека (Д. Бошковић, Бриши од свога брата),
  • Милан Срећковић (С. Ковачевић, Српска драма),
  • Младен Ђаковић (Б. Нушић, Покојник),
  • Малиша (Б. Трифуновић, Цар и пастир),
  • Војвода Мишић (Б. Ковачевић, Balkan Boy),
  • Мића Официр (Д. Ковачевић, Лимунација),
  • Галијот (Г. Михић, Осмех анђела),
  • Ерни (Г. Михић, Балкан експрес),
  • Јован (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква),
  • Посилни наредника Драгана – Живорад (С. Јаковљевић, На леђима јежа),
  • Човек (В. Савић, Чујеш ли, мама, мој вапај!?),
  • Пацијент (Д. Ковачевић, Шта је то у људском бићу што га води према пићу),
  • Син Подољца (М. Настасијевић, Код Вечите славине),
  • Сагредо (Б. Брехт, Галилејев живот), и остали (Ђ. Милосављевић, Искористи дан),
  • Матје (Ж. Фејдо, Хотел „Слободан промет“),
  • Јоаким Вујић (М. Јеремић, Милош Велики),
  • Весели човек и Родриг (Л. Андрејев/А. Червински/С. Бекет, Реквијем),
  • Јоаким Вујић (Ђ. Милосављевић, Контумац или Берман и Јелена),
  • Кандидат (Ј. Л. Карађале, Карневалски призори),
  • Милован Видаковић (Р. Дорић, Чудо по Јоакиму),
  • Пуковник Вишњевски (М. Црњански, Сеобе),
  • Вук Караџић (Д. Поповић, Конак у Крагујевцу),
  • Пера Писар (Б. Нушић, Госпођа министарка),
  • Фред и Судија (Х. Пинтер/Х. Милер/Платон, Клуб Нови светски поредак),
  • Јован Гаћеша (Н. Брадић, Ноћ у кафани Титаник),
  • Алфи (Р. Бин, Један човек, двојица газда),
  • Поротник 12 (Р. Роуз, Дванаесторица гневних људи, копродукција са Босанским народним позориштем из Зенице и Казалиштем Вировитица),
  • Доктор Нино Пулејо и Господин Тото (Л. Пирандело, Човек, звер и врлина),
  • Судија Тејлор (Х. Ли, Убити птицу ругалицу),
  • Ђорђе Генчић (Г. Марковић, Зелени зраци),
  • Димитрије (Н. Брадић, Принцип суперстар – Месечари),
  • Лопов Саватије (Б. Ћопић, Башта сљезове боје),
  • Петар Дуња (В. Шекспир, Сан летње ноћи),
  • Петар (Ј. С. Поповић, Кир Јања).

Режије уреди

  • Лепотица Линејна М. Макдоне, Књажевско-српски театар,
  • Преваранти у сукњи К. Лудвига, Књажевско-српски театар,
  • У Позоришту за децу у Крагујевцу режирао је представе
  • Свемиронична бајка И. Бојовића, Позориште за децу у Крагујевцу,
  • Пут по свету на тротинету Т. Николетића Позориште за децу у Крагујевцу,
  • Црвенкапа и збуњени вук Р. Павелкића, Позориште за децу у Крагујевцу,
  • Сироти мали хрчки Г. Михића у копродукцији „Шелтер“ сцене и Звездара театра,
  • Поема Стефан и Проказа Ђ. Милосављевића (Дани духовног преображења, Деспотовац),
  • Поема Човечанство нека погледа на сат Б. Милановића (Велики школски час, Шумарице).
  • Режија у аматерским театрима (Позориште јагодинске гимназије, СКЦ Крагујевац), за које је освојио више награда, између осталих и Награду „Веља Мацут“ за несебичан допринос аматерском позоришном стваралаштву на Фестивалу академских позоришта Србије у Новом Саду. Један је од оснивача „Шелтер“ сцене која делује при Савезу драмских уметника Србије од 1999. године.

Награде уреди

  • Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ награђен је за улогу Јоце (1918) у Шапцу 1990,
  • Награда за улогу Алфија (Један човек, двојица газда) у Лазаревцу 2013. године,
  • Добитник је и четири Годишње награде у матичној кући: за улоге Млади принц Бугрелав (Краљ Иби), Ханс Рилов (Буђење пролећа) и Влада Револуција (1968) 1991. године; Невен Воћар (Бриши од своје жене), Најмлађи син (Сад се смеј, Сотире) и Џорџ Пиџон (Бриши од свог мужа) 1992. године; Недељко, Предраг, Балша и Жарко Жак Муждека (Бриши од свога брата) и Милан Срећковић (Српска драма) 1995. године и Пера Писар (Госпођа министарка) 2008. године,
  • Награђен је као део ансамбла Наградом за колективну игру (Клуб Нови светски поредак) на Јоакимфесту у Крагујевцу 2009. године.

Филморафија уреди

Год. Назив Улога
1980.е
1989. Пет хиљада метара са препрекама ТВ филм /
2000.е
2002. Рингераја Пандур 1 (у панталонама)
2008 2009. Сељаци ТВ серија Лаза / Синиша
2010.е
2009 2010. Село гори, а баба се чешља ТВ серија Гинеколог
2015. Енклава Имам
2016. Сумњива лица ТВ серија Гост 1

[2]

Извори уреди

  1. ^ „Миић Јовановић”. Књажевско-српски театар. Архивирано из оригинала 10. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-06. 
  2. ^ а б „Милић Јовановић”. ИМБД. Приступљено 2021-03-26. 
  3. ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Представе”. www.joakimvujic.com. Приступљено 2021-03-26. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милић_Јовановић&oldid=27507186”