Миодраг Кривокапић (глумац)
Миодраг Кривокапић „Брик“ (Пећ, 22. април 1949) српски је глумац.
| Миодраг Кривокапић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Кривокапић као Стипе Жуљ у серији Куд пукло да пукло | |||||
| Лични подаци | |||||
| Надимак | Брик | ||||
| Датум рођења | 22. април 1949. | ||||
| Место рођења | Пећ, Косово, Србија, ФНР Југославија | ||||
| Држављанство | Србија Хрватска Црна Гора | ||||
| Рад | |||||
| Битна улога | Војна академија — професор Вилотић Крај династије Обреновић — Ђорђе Генчић Бележница професора Мишковића — Лазар Ћук Куд пукло да пукло — Стипе Жуљ Рањеник — Петар | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Биографија уреди
Глумом је почео да се бави још у гимназијским данима као аматер. Основну школу и гимназију је завршио у свом родном граду, а Академију за казалишну и филмску умјетност (АКФУ), одсек глума је дипломирао 1975. у Загребу. Те године постаје члан Драмског казалишта "Гавела" у ком остаје две године, да би затим прешао у Хрватско народно казалиште (ХНК) у Загребу и ту остаје до 1986. Од те године постао је слободан уметник. У пензију је отишао као првак Драме Народног позоришта у Београду.
Играо је у представама Театра "&ТД“ у Загребу, Дубровачких љетњих игара, Сплитског љета, Будва - град театра, Хрватског народног казалишта у Сплиту, Барског љетописа, Крушевачког позоришта, Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци, Звездара театра, Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Битеф театра, Опере и театра "Мадленијанум", Казалишта "Улисис" на Брионима, Центра за културу у Тивту, Српског народног позоришта у Новом Саду, Народног позоришта у Сомбору, Словенског младинског гледалишча у Љубљани, Народног позоришта у Суботици и др. Велику популарност на ТВ стекао је улогом Илије Капаре у серији ТВ Загреб Мачак под шљемом. Остварио је улоге у више од 30 играних филмова, те више од 50 ТВ драма, ТВ филмова и серија.[1]
У историјској драми Константин поводом 1700 година Миланског едикта глуми лик Константина у старијим годинама.[2]
Добитник признања Пулског фестивала за животно дело 2023. године.[3]
Његов син је глумац Бојан Кривокапић.
Филмографија уреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1975. | Зец | Котроманић | |
| 1975. | Кућа | Пијанац | |
| 1975. | Сељачка буна 1573. | Ковачев шегрт | |
| 1978. | Испит зрелости | Франц Катан | |
| 1978. | Ћутање професора Мартића | ||
| 1978. | Пуном паром ТВ серија | ||
| 1978. | Мачак под шљемом (серија) | Илија Капара | |
| 1978. | Љубица | ||
| 1979. | Ђавоље сјеме | Јаков | |
| 1979. | Ано домини 1573 ТВ серија | Ковачев шегрт | |
| 1980-е | |||
| 1980. | Луда кућа | Шеф полиције | |
| 1981. | Непокорени град | Голман | |
| 1981. | Снађи се, друже | Илија Капара | |
| 1981. | Касно, натпоручниче! | ||
| 1981. | Пад Италије | Андро | |
| 1982. | Киклоп (ТВ филм) | Мобилизовани пролазник с новинама | |
| 1982. | Злочин у школи | Рамљак | |
| 1983. | Киклоп (ТВ серија) | Мобилизовани пролазник с новинама | |
| 1983. | Имењаци (ТВ серија) | ||
| 1983. | Дундо Мароје | Трипце од Котора | |
| 1984. | Штефица Цвек у раљама живота | ||
| 1984. | У раљама живота | Сале | |
| 1984. | Мала пљачка влака | Цокула | |
| 1985. | Брисани простор (ТВ серија) | Доктор | |
| 1985. | За срећу је потребно троје | ||
| 1986. | Путовање у Вучјак | Виктор Киш | |
| 1986. | Мисија мајора Атертона | Ђукан Радовић | |
| 1986. | Вечерња звона | Димитрије | |
| 1987. | У име народа | Милутин | |
| 1988. | Вечерња звона (ТВ серија) | Димитрије | |
| 1988. | Живот са стрицем | Стјепан Кујунџић | |
| 1988. | Инат | Јозо | |
| 1988. | Роман о Лондону | Кнез Николај Рјепнин „Коља“ | |
| 1988. | Hanna's War | Пуковник Иља | |
| 1989. | Рањеник | Петар | |
| 1989. | Најбољи | Пуковник Радуле Копривица | |
| 1989. | Сеобе | Вук Исаковић | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Стела | Мијо Лончар | |
| 1990. | Јастук гроба мог | Вићентије Ракић | |
| 1990. | Ноћни играчи | ||
| 1991. | Сарајевске приче | Јоза Павлић | |
| 1991. | Вирџина | Тимотије | |
| 1991. | Мој брат Алекса | Отац Ристо | |
| 1992. | Алекса Шантић | Ристо Шантић, отац Алексин | |
| 1993. | Виљушка се држи у лијеву руку | ||
| 1995. | Крај династије Обреновић | Ђорђе Генчић | |
| 1996. | Иван (ТВ) | Јован | |
| 1996-1997. | Горе доле | Петар Јакшић | |
| 1997. | Птице које не полете | Душан | |
| 1998. | Досије 128 (ТВ) | Бранко Крстић | |
| 1999. | Нож | Ристо Криводолац | |
| 2000-е | |||
| 2002. | Породично благо 2 | Доктор Вава Плетикосић | |
| 2005. | Бал-Кан-Кан | Веселин Кабадајић | |
| 2006. | Синовци | Вукашин Катунац | |
| 2006. | Стижу долари 2 | Лазаревић | |
| 2007. | С. О. С. - Спасите наше душе | Гољевац | |
| 2007. | Увођење у посао | Капетан Заре | |
| 2007. | Тегла пуна ваздуха | Ђорђе | |
| 2008. | Ближњи | Хранислав | |
| 2008. | Биро за изгубљене ствари | ||
| 2007-2008. | Вратиће се роде | Сима | |
| 2009. | На терапији | Борисов отац | |
| 2010. | Крик (кратки филм) | Господин М. | |
| 2010-е | |||
| 2011. | Луд, збуњен, нормалан | Шукрија Хећимић | |
| 2012-2014. | Војна академија (ТВ серија) | Професор Вилотић | |
| 2012. | Халимин пут | Растко | |
| 2013. | Почивали у миру | Мартин стругар | |
| 2015. | Енклава | Отац Дража | |
| 2014-2016. | Куд пукло да пукло | Стипе Жуљ | |
| 2019. | Краљ Петар Први (ТВ серија) | Генерал Јован Атанацковић | |
| 2018-2019. | Беса (ТВ серија) | Божа Перић | |
| 2019. | О животу и о смрти | отац у старачком дому | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Тајкун (ТВ серија) | Стојан | |
| 2021. | Тајне винове лозе | Радуле Мишић | |
| 2021. | Бележница професора Мишковића | Лазар Ћук | |
| 2021. | Време зла (ТВ серија) | Милун | |
Награде уреди
- 2021: Награда Браћа Карић
Референце уреди
- ^ Миодраг Кривокапић (Народно Позориште у Београду), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Константина је литература прескочила („Политика“, 25. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „РТС :: Свет познатих :: Добитник признања Пулског фестивала за животно дело Миодраг Кривокапић: За мене је глума – терапија”. rts.rs. Приступљено 2023-07-29.
