Мирко Бањевић
Мирко Бањевић (Пјешивци, 28. март 1905 — Београд, 6. септембар 1968) био је црногорски и југословенски пјесник.[1]
Мирко Бањевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. март 1905. |
| Место рођења | Пјешивци |
| Датум смрти | 1968. (62/63 год.) |
| Место смрти | Београд |
Живот и рад уреди
Након завршеног Филозофског факултета у Београду радио је као новинар и уредник листа Побједа и часописа за књижевност и културу Стварање у Подгорици.[1] Пркосно је због својих идеја робијао у злогласном затвору Главњача. Имао је тежак живот и пјесничку судбину. Бањевић је писац о коме је много писано, а најпознатији есеј о њему, у коме је пјесник Мило Краљ дао његов пјеснички портрет, носи назив „До искапи, до искона“.
У Никшићу, постоји књижевна заједница „Мирко Бањевић“.[2] Књижевна заједница “Мирко Бањевић” је основана 1979. године.[2]
Оформљена је и књижевна награда “Мирко Бањевић” која се додјељује за поезију и прозу на нивоу државе Црне Горе.[2]
Дела уреди
Објављене књиге:[1]
