Мирмекохорија
Расејавање мравима уреди
По Кернеру, најревноснији су мрави врсте Tetramorium coespitum. Мрави могу бити искључиви преносиоци семена и тада је мирмекохорија облигатна, али може бити и факултативна код неких врста, чија семена, осим мрава, разносе и други агенси. Мрави семена завлаче у мравињаке и уопште у пукотине и та семена онда клијају. Таква семена имају глатку семењачу и велику каранкулу на пупчаном или микропиларном делу. Такође, нека семена имају арилус и уљана тела.[1]
Мирмекохорне биљке уреди
Мрави претежно разносе семена рудералних биљака и врста букових шума. Њихова семена сазревају у пролеће и рано лето. Цветне дршке су им нежне и повијају се наниже како семе сазри омогућавајући мравима да из плодова ваде заостала семена. Мирмекохорне врсте су далеко бројније у тропским областима. Код ових биљака одношење семена под земљу је и добра заштита од евентуалног пожара.[1]
Примери биљака уреди
Од познатих врста, мирмекохорне су: зумбул, млађа, јагорчевина, копитњак, русомача, циклама, висибаба, шафран, зимзелен, потајница, ледињак, гавез, као и неке врсте родова Veronica, Carex и неке млечике.[1]
Галерија уреди
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.