Митраљез ПК

ПК
ПК
	Митраљез ПКМ у поседу Мађарске војске
Врста	Митраљез
Порекло	Совјетски Савез
Употреба
Употреба у	Совјетски Савез и многи други
Бојно деловање	Вијетнамски рат; Јужноафрички гранични рат; Грађански рат у Камбоџи; Либијско-египатски рат; Камбоџанско-вијетнамски рат; Кинеско-вијетнамски рат; Совјетски рат у Авганистану; Ирачко-ирански рат; Рат за Нагорно-Карабах; Заливски рат; Распад Југославије; Први чеченски рат; Инвазија Дагестана; Други чеченски рат; Рат у Авганистану; Рат у Ираку; Либијски грађански рат; Сиријски грађански рат; Рат на истоку Украјине; Грађански рат у Јемену
Производња
Произвођач	Дегтјарев; H. Cegielski - Poznań S.A; Застава оружје; Norinco; Арсенал АД; Fabrica de Arme Cugir SA; Defense Industries Organization
Произведено	преко 1 милион комада
Варијанте	види Верзије
Спецификације
Маса	ПКМ: 7.5kg + троножац 4.5 kg
Дужина	ПКМ: 1.192 mm
Дужина цеви	605 mm
Калибар	7,62x54Р mm
Врста операције	Систем барутних гасова
Начин дејства	Јединачно, аутоматски
Брзина паљбе	650 мет/мин
Брзина зрна	825 m/s
Макс. еф. домет	1.000 m, теоретски до 4.000 m
Магацин	реденици са по 50 метака у кутијама од 100, 200 и 250 метака
Нишан	Механички и оптички по избору

ПК (рус. Пулемёт Калашникова), често познатији као ПКМ (по једној од својих верзија) је руски и совјетски средњи митраљез калибра 7,62x54Р.^[1] Конструисао га је почетком 1960-их познати руски инжињер Михаил Калашњиков. У наоружање Совјетске војске је уведен 1961. године, а касније и у војскама многих других земаља источног блока и трећег света.^[2]^[3]

Митраљез ПК се може сматрати најраспрострањенијим средњим митраљезом на свету,^[4] а између осталог, по лиценци се производи и у Србији као Застава М84.

Историја уреди

Оригинална, првобитна верзија, ПК заробљена у Авганистану 1984.

Главни артиљеријски директорат СССР-а је 1955. расписао спецификације за новим универзалним митраљезом за подршку пешадије на нивоу чете и батаљона, у службеном пушчаном калибру 7,62x54Р. Инжињери Г. И. Никитин и Јуриј М. Соколов су већ 1958. представили прототип свог митраљеза, који је успешно прошао сва тестирања и 1960. је одлучено да митраљез Никитин-Соколов уђе у серијску производњу у Ковровској механичкој фабрици.

Када је овај пројекат Никитина и Соколова био готово при крају, конструкторски тим из Ижевска, на чијем челу се нашао Михаил Калашњиков се такође укључио у такмичење са својим прототипом. Њихов прототип је функционисао по принципу позајмице барутних гасова и ротирајућег затварача као код пушке АК-47. Оба прототипа, Калашњиков и Никитин-Соколов су тестирани у централној Азији, Одеси и Балтику.

Артиљеријски директорат и Министарство одбрамбене индустрије су више ценили Калашњиковљев прототип јер је био поузданији, мањи, компактнији и лакши за производњу. На крају је 1961. победио прототип Калашњикова и уведен је у службу као „Пулемет Калашникова”, скраћено ПК/ПКС, а за производњу је била задужена Ковровска фабрика Дегтјарев. За нови митраљез Калашњикова су коришћени исти троножац за ослон и кутија са реденицима, претходно направљене за Никитин-Соколов митраљез. На крају је сам Митраљез Никитин-Соколов, уз мање измене завршио као тешки митраљез 12,7mm НСВ.

Технички опис уреди

Верзија ПКМС, на положају током Рата у Донбасу.

Конструкционо, ПК је дериват добро познате конструкције АК-47, наравно, уз извесне измјене. Механизам је преокренут, тако да је систем гасне позајмице лоциран са доње стране цеви, чиме је олакшана њена брза замена. Ротациони затварач са два масивна забрављујућа брега је поједностављен, а на његовом челу је фиксна ударна игла, будући да ПК као већина модерних митраљеза пуца из отвореног затварача, што олакшава хлађење цеви и спречава самоопаљење метка при интензивном коришћењу. Сандук је израђен од два слоја лима дебелог 1,5 m спојених закивцима и тачкасто заварених на критичним местима, што је донело мању масу, уз одговарајућу чврстину. Поклопац сандука је везан шарком, а ручица за запињање је са десне стране. Необично је што се и реденик уводи с десне стране. Људи су већином десноруки и нишане десним оком. Чауре се избацују улево,гасни регулатор има три положаја за различите услове и интензитет употребе/запрљаности. На дну кундака је склопиви ослонац за раме, који прилично помаже у контроли дугих рафала. Унутар десне склопиве ножице је троделна шипка за чишћење цеви.

Модели и верзије уреди

СССР и Русија уреди

ПК- основна пешадијска верзија из 1961.
ПКС- ојачана верзија, намењена за монтирање на возила.
ПКМ- модернизована верзија, ("ПК Модернизированный"). Уведена 1969. и представља најбројнији модел, а сама породица митраљеза се управо по њему често назива само ПКМ.
ПКМН- верзија са могућношћу монтирања ноћног нишана. ПКМН-1 може монтирати ноћни нишан 1ПН51, док ПКМН-2 може 1ПН58 или 1ПН93.
ПКМС- тежа верзија која се поставља на Степанов 6Т5 троножац .
ПКМСН- модел сличан ПКМН са ноћним нишаном.
ПКТ- тенковска верзија развијена за постављање у тенк.
ПКМТ- модернизована верзија ПКТ-а.
ПКБ- модел без кундака, намењен монтирању на врх возила.
ПКП Печенег- најмодернија верзија, развијена 1999. Модел Печенег је краће дужине ради лакшег руковања и поседује низ других измена због којих се може сматрати и потпуно новим митраљезом.

Стране верзије уреди

Застава М84- домаћа верзија са мањим изменама, производи се по лиценци у фабрици Застава оружје из Крагујевца.
Norinco Type 80- кинеска копија коју производи компанија Норинко (China North Industries).
Арсенал МГ, МГ-М1, МГ-М1С и МГ-1М- бугарске верзије које производи компанија Арсенал из Казанлака. У задње време је доступна и верзија за извоз, у стандардном НАТО калибру 7,62x51mm.
Cugir Mitraliera md. 66- румунска верзија митраљеза ПК из 1966.
UKM-2000- пољски модел у стандардном НАТО калибру 7,62x51mm.