Др Михаило Бјелица био је новинар, хроничар и професор новинарства. Рођен је 1933. године у Врбици код Никшића. Дипломирао је књижевност и докторирао на Филозофском факултету у Београду на тему Политичка штампа у Србији 1834–1872.[1] Новинарством је почео да се бави 1960. године као сарадник новосадског недељника Трибина. Од 1962. године радио је у Југословенском институту за новинарство, најпре као сарадник и уредник, а затим као руководилац научно-истраживачког сектора, главни и одговорни уредник часописа Новинарство, научни саветник и директор Института.

Михаило Бјелица
Лични подаци
Датум рођења(1933{{month}}{{{day}}})1933.
Место рођењаВрбица, Краљевина Југославија
Датум смрти23. април 2007.(2007-04-23) (73/74 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Највећи део своје професионалне каријере Михаило Бјелица је био истраживач историје новинарства и масовних комуникација.[2]

Уредио је

  • Лексикон новинарства и књигу
  • Два века српског новинарства.

Аутор је више значајних дела из историје новинарства:

  • Велике битке за слободу штампе,
  • Хроника српског новинарског удружења 1881–1941,
  • Штампа и друштво,
  • Историја новинарства,
  • Медији и политичка моћ,
  • Новинарство у теорији и пракси...

Упоредо с истраживачким, бавио се и педагошким радом: предавао је историју новинарства у Југословенском институту за новинарство, Филозофском факултету и Факултету политичких наука као редовни професор.[3] Био је члан Удружења новинара Србије од 1971. године. Добитник је Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе.

Преминуо је у Београду 23. априла 2007. године.

Референце уреди

  1. ^ Desk. „Mihajlo Bjelica, Radio Rama, Elmag radio, Virovitica.net I Media Daily”. Media Daily (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-20. 
  2. ^ „Preminuo Mihailo Bjelica”. NDNV (на језику: енглески). 2007-04-24. Приступљено 2023-01-20. 
  3. ^ „Novinar, hroničar i profesor novinarstva - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2007-04-24. Приступљено 2023-01-20.