Михаило VI Стратиотик
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Михајло VI Стратиотик (грч. Μιχαήλ ΣΤ΄ Βρίγγας) (?-1059) је био византијски цар (1056—1057) и логотет. Њега је за свог наследника на својој самрти одредила Теодора, ћерке Константина VIII (савладар 976 — 1025, цар 1025—1028). Припадао је цивилном племству, једној од сукобљених страна у Византији током XI века.
| Михајло VI Стратиотик | |
|---|---|
 Михајло Стратиотик на реверсу номизме. На аверсу је приказана Богородица. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Михајло Вринга |
| Датум рођења | 10. век |
| Датум смрти | 1059. |
| Место смрти | Цариград, Византијско царство |
| Византијски цар | |
| Период | 1056 — 1057. |
| Претходник | Теодора |
| Наследник | Исак I Комнин |
Он је био логотет у позним годинама када је од умируће Теодоре преузео власт. Није показивао иницијативу за владањем и у потпуности се повиновао захтевима цивилног племства, о чему најбоље говоре Пселове речи да је он био:
... мање способан да води, него да буде руковођен.
Слепо пратећи захтеве цивилног племства он је одбио да прими представнике војног племства које су предводили стратези Исак Комнин (1057—1059.) и Катакалон Кекавмен и саслуша њихове захтеве, али се на једном од састанака представника власти обратио војсковођама следећим речима:
Или у рат против Персијанаца (Турака Селџука прим. аут.) идите и земље пустошење спречите или ћу ја плате ваше Персијанцима дати да земље те на миру оставе
Последица овог његовог поступка осетила се врло брзо и већ 08. 06. 1057. године је Исак Комнин у Пафлагонији проглашен за цара, а побуњене трупе су се упутиле ка Цариграду. Недалеко од Никеје побуњеници су потукли одреде лојалне Михајлу VI, који је после тога био приморан на преговоре. Његови представници Лихуд и Псел су Исаку понудили титулу цезара и положај престолонаследника, што је он одбио уверен у своју победу. Оваква понуда Исаку је и онима који су Михајла VI подржавали јасно показала његову немоћ, после чега је он изгубио сваку подршку међу племством, а против њега је стала и црква на челу са Керуларијем. У оваквом развоју ситуације, Михајло VI се добровољно повукао са власти и закалуђерио у Аја Софији, а цариградске капије су отворене Исаку Комнину који је 01. 09. 1057. године примио царски венац.
Литература уреди
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-5626-4.