Миха Мадијев
Миха Мадијев де Барбазанис (око 1284. - после 1358.) је био хрватски хроничар.
Миха Мадијев | |
|---|---|
| Датум рођења | 1284 |
| Датум смрти | 1358 |
Биографија уреди
Био је уследни сплитски грађанин, унук Михе Мадијева, савременика Томе Архиђакона. Мајка му је била ћерка хумског кнеза Андрије Мирослављевића, сина Мирослава Завидовића, односно синовца Стефана Немање. У Сплиту је Миха обављао судске и управне функције. Поменут је 1312. године у Сплитском статуту као један од племића задужених за надзор рада потестата. Био је члан већа које је Сплит предало Млечанима 1327. године. На положају судије налазио се и 1357. године када је Сплит враћен под власт угарског краља. Помиње се последњи пут почетком 1358. године. Имао је сина Мадија, који је играо важну улогу у збацивању млетачке власти над Сплитом 1357. године.
Дело уреди
Михо Мадијев је написао дело О подвизима римских царева и папа (De gestis romanorum imperatorum et summorum pontificum), од кога је сачуван само други део. Дело је писано у облику хронике европске историје, а највише пажње посвећено је односима брибирских кнезова и далматинских градова. Интересовао се и за борбу Гвелфа и Гибелина у Италији. Важан је историјски извор за хрватску историју од 1290. до 1330. године, а даје нам и одређене податке о историји средњовековне Србије. Мадијев, нпр. једини уз Григорија Цамблака помиње учешће Симониде у доношењу одлуке краља Милутина да ослепи сина Стефана 1314. године.
Извори уреди
Спољашње везе уреди
- O podvizima rimskih careva i papa - templari.hr (језик: хрватски)